Mama mu se ubila, a tata je prestao da ga posećuje: Staljinov sin bio u nemilosti oca, podigla ga dadilja, zbog ovoga je završio iza rešetaka
Vasilij Josifovič Staljin (21. mart 1921 – 19. mart 1962) bio je najmlađi sin Josifa Staljina, sovjetskog diktatora, i njegove druge supruge Nadežde Alilujeve. Njegov život bio je obeležen privilegijama koje su proizašle iz očevog položaja, ali i ličnim borbama, uključujući alkoholizam i pad nakon Staljinove smrti.
Rani život i porodica
Vasilij je rođen 21. marta 1921. u Moskvi kao sin Josifa Staljina i Nadežde Alilujeve. Imao je starijeg polubrata Jakova Džugašvilija iz očevog prvog braka sa Kato Svanidze i mlađu sestru Svetlanu, rođenu 1926. Porodica je takođe primila Artjoma Sergejeva, sina Staljinovog bliskog prijatelja koji je poginuo u nesreći, i odgajala ga kao svoje dete. Vasilijevu majku, koja je težila profesionalnoj karijeri, u brizi o deci zamenila je dadilja Aleksandra Bičokova.
Tragedija je pogodila porodicu 9. novembra 1932, kada se Nadežda ubila. Deci je rečeno da je umrla od upale trbušne maramice kako bi se prikrila istina o samoubistvu, koju su saznali tek deset godina kasnije. Svetlana je kasnije pisala kako je majčina smrt duboko uticala na Vasilija.
Nakon toga Josif Staljin je prestao da posećuje decu, ostavljajući ih u rukama dadilje i šefa svoje garde. Vasilij se zbližio sa mađarskim telohraniteljem Karoljem Paukerom, koji mu je donosio poklone iz inostranstva, ali je Pauker 1937. streljan tokom Velike čistke.
Klikom na link saznajte koju ženu je Staljin obožavao a nikada se nije oženio njom.
Obrazovanje i rana mladost
Vasilij nije bio uspešan u školi. Svetlana je zabeležila da su učitelji često raspravljali o njegovom lošem ponašanju. Godine 1937. premešten je u posebnu školu br. 2, ali ni tamo nije popravio ponašanje. Sa 17 godina, 1938, upisao je Kačinsku vojnu vazduhoplovnu školu, iako je prvobitno želeo da ide u artiljerijsku školu – što mu je otac zabranio jer je tamo već bio upisan njegov polubrat Jakov.
Staljin je naredio da Vasilij ne dobija posebne povlastice zbog svog imena i da živi u običnim vojničkim barakama. Ipak, Vasilij se pokazao uspešnim; izveštaj iz 1939. opisuje ga kao „odanog Partiji Lenjina–Staljina“ i dobro upućenog u međunarodne i domaće prilike.
Vojna karijera
Nakon nemačkog napada na Sovjetski Savez 22. juna 1941. (Operacija Barbarosa), Vasilij je poslat na front u avgustu iste godine pod pseudonimom Ivanov kako bi se prikrila njegova povezanost sa Staljinom. Kao sin sovjetskog vođe, retko je učestvovao u borbama, a kada jeste, bio je praćen formacijom.
Učestvovao je u 29 borbenih misija i navodno oborio dva neprijateljska aviona, iako su kolege sumnjale u njega, verujući da je očev doušnik. U proleće 1942. vraćen je u Moskvu na dužnost inspektora vazduhoplovstva, gde je proveo veći deo rata. Godine 1943. upao je u nevolje nakon incidenta u kojem je bacio eksploziv u reku Moskvu, ubivši inženjera i ranivši sebe, zbog čega je degradiran, ali je kasnije unapređen u komandanta vazdušne divizije.
Nakon rata, 1948, postao je komandant vazduhoplovnih snaga Moskovskog vojnog okruga, ali je ta karijera naglo prekinuta posle očeve smrti.
Pad i poslednje godine
Josif Staljin je umro 5. marta 1953, a Vasilijev položaj brzo se urušio. Uhapšen je 28. aprila 1953. zbog navodnog odavanja tajni tokom večere sa stranim diplomatama, optužen za klevetu sovjetskih vođa i nemar.
Osuđen je na zatvor bez javnog suđenja i proveo je sedam godina iza rešetaka. Nakon pomilovanja 1960, pod Nikitom Hruščovom, poslat je u egzil u Kazanj, gde je patio od hroničnog alkoholizma. Umro je 19. marta 1962, dva dana pre svog 41. rođendana.
(Kurir.rs/ Index)
Bonus video: