Money Motion 2026 okupio je više od 3.000 posetilaca i otvorio ključna pitanja budućnosti novca i tehnologije

Na Zagrebačkom velesajmu više od 170 govornika tokom dva dana raspravljalo je o veštačkoj inteligenciji, bankarstvu i digitalnom evru

Money Motion 2026 još jednom je potvrdio status najvećeg FinTech okupljanja u regionu, okupivši na Zagrebačkom velesajmu više od 3.000 posetilaca i više od 170 govornika koji su tokom dva dana otvorili ključna pitanja budućnosti novca, bankarstva, identiteta, regulative i veštačke inteligencije. Konferenciju je otvorio predsednik Republike Hrvatske Zoran Milanović, poručivši da je reč o kompleksnoj temi koju je važno približiti građanima zbog njihove finansijske pismenosti, preduzetničkog duha, ali i temeljnih ljudskih prava. Na otvaranju je učestvovao i zagrebački gradonačelnik Tomislav Tomašević, koji je istakao da FinTech inovacije pokreću promene koje više ni najveći sistemi ne mogu da ignorišu, dok Grad Zagreb nastoji da prati taj razvoj kroz projekte eTransparentnosti, transparentnog upravljanja imovinom i participativnog budžetiranja. Uz njih su bili prisutni i predstavnici Ministarstva finansija Republike Hrvatske, kao i ambasadori i predstavnici stranih ambasada u Hrvatskoj.

U tonu koji je otvorio predsednik Republike, prvi dan konferencije obeležila su i velika pitanja odnosa ekonomije, države i tehnologije. Richard A. Werner, jedan od najpoznatijih savremenih ekonomista, govorio je o ljudskim pravima, državnoj intervenciji i ulozi centralnih planera, upozorivši na, kako je rekao, pogubnost ideologije odrasta i potrebu za stvarnim prosperitetom zasnovanim na rastu. Posebno je naglasio da Hrvatskoj treba veći broj lokalnih banaka te da tehnologija i softver za takav razvoj već postoje. Frank Schwab nadovezao se tezom da banke, žele li da opstanu do 2035. godine, moraju da razviju vrhunske mobilne proizvode i da se prilagode tržištu na kojem će sve više transakcija obavljati mašine međusobno. Upravo je odnos tradicionalnih finansija i blockchain infrastrukture bio u središtu rasprave Zorana Balkića i Davida G. W. Bircha, pri čemu su otvorili pitanje stvarne vrednosti kripta, njegove uloge u internet finansijama i razlike između Bitcoina i šireg kripto ekosistema.

Jedna od najupečatljivijih tema prvog dana bila su agentska plaćanja, odnosno budućnost transakcija u kojoj će deo kupovina i finansijskih odluka u naše ime sprovoditi AI agenti. O toj temi razgovarali su Bartosz Ciolkowski iz Mastercarda i Panagiotis Kriaris iz Unzera, uz moderaciju Damira Čauševića, suosnivača Money Motiona i predsednika uprave Monrija. U fokusu rasprave bili su poverenje, odgovornost i potreba za novim pravilima ponašanja u sistemu u kojem ljudi više ne izvršavaju nužno svaku radnju sami, nego sve češće postavljaju nameru, dok agent izvršava zadatak. Nastavno na to, Reinhard Höll iz NLB-a upozorio je da u regulisanoj industriji zaštita korisnika mora ostati apsolutni prioritet, dok je Vedran Bajer iz Wonderful.ai istakao da najveći izazov implementacije veštačke inteligencije nije sama tehnologija, nego redefinisanje poslovnih procesa. Srđan Košutić iz RBI-ja dodatno je upozorio na oprez zbog sintetičkih identiteta, “dark LLM-ova” i novih oblika zloupotrebe veštačke inteligencije.

Prvi dan obeležilo je i otvaranje nove pozornice Automation & AI Stage by A1 Hrvatska, koju je najavio Darko Jovišić, direktor i suosnivač Robotiq.ai-ja te idejni začetnik Automation Summita koji je Money Motion akvizirao u drugoj polovini prošle godine. Upravo je ta pozornica postala centralno mesto rasprave o uticaju veštačke inteligencije na tehnološki, finansijski i telekom sektor, uz poseban fokus na sigurnosne izazove, regulativu i konkretne poslovne primene. U uvodnom predavanju Jovišić je govorio o transformaciji AI tržišta i pomaku s velikih jezičnih modela prema manjim, specijalizovanim sistemima, istaknuvši da Small Language Models omogućavaju bržu, jeftiniju i sigurniju implementaciju jer troše manje resursa i mogu se pokretati lokalno, bez izlaska osetljivih podataka iz organizacije. Tomislav Vazdar upozorio je da nova generacija pretnji podrazumeva i novu sigurnosnu logiku: organizacije više ne moraju poznavati samo svoje korisnike, nego i vlastite AI agente i njihovo ponašanje unutar sistema. Andrea Čović Vidović iz Predstavništva Evropske komisije u Hrvatskoj istakla je pritom da cilj evropske regulative, poput AI Akta, nije usporavanje razvoja nego izgradnja poverenja i usklađivanje tehnologije s evropskim vrednostima i sigurnosnim standardima. Program je uključio i brojne praktične primere AI implementacije, od automatizacije administracije i analize dokumenata do povezivanja poslovnih sistema s AI agentima. Paralelno s time, na Startup pozornici takmičilo se 18 startupa pred stručnim žirijem investitora, a pobednik je trebalo da bude proglašen na završnoj ceremoniji konferencije.

Drugog dana fokus glavne pozornice prebacio se na budućnost bankarskog i monetarnog sistema Evrope te pitanje njene ekonomske nezavisnosti. Centralnu temu otvorio je potpredsednik Evropske centralne banke, bivši guverner Hrvatske narodne banke, Boris Vujčić govorom o digitalnom evru, istaknuvši da je reč o projektu koji nije samo tehnološki, nego i strateški važan za osiguranje nezavisnog monetarnog platnog sistema za Evropu. Objasnio je da digitalni evro neće biti obavezan za građane, ali hoće za trgovce koji već prihvataju neki oblik digitalnog plaćanja, pri čemu će njegovo korišćenje za građane biti besplatno. Osvrnuo se i na pitanje privatnosti, naglasivši da ECB neće imati uvid u individualne podatke građana, nego će podatke o vlasniku računa imati isključivo njegova poslovna banka. Prema njegovim rečima, upravo zato digitalni evro predstavlja i najsigurniji način čuvanja novca jer iza njega stoji direktno centralna banka. Jürgen Schaaf, savetnik Evropske centralne banke, dodatno je razradio temu objašnjenjem da postoje dva oblika digitalnog evra: jedan namenjen građanima, kao digitalna verzija gotovine, i drugi namenjen bankama, kao nova infrastruktura zasnovana na blockchainu.

Uz digitalni evro, važna evropska tema bio je i EU ID digitalni novčanik, zamišljen kao budući temelj digitalne identifikacije evropskih građana i potencijalna osnova za identifikaciju korisnika pri plaćanju digitalnim evrom. Hendrik Bourgeois iz Mastercarda ocenio ga je ključnim alatom za povezivanje evropskog tržišta, ali i upozorio da će usklađivanje digitalnih identiteta među državama članicama biti zahtevan proces u kojem brzina implementacije ne sme da ugrozi sigurnost. Na istoj pozornici okupili su se i čelnici četiri vodeće banke u Hrvatskoj – Balazs Bekeffy iz OTP banke, Christoph Schoefboeck iz Erste banke, Liana Keserić iz RBA i Marko Badurina iz HPB-a – kako bi razgovarali o uticaju tehnologije, regulacije i promena u očekivanjima korisnika. U raspravi su istaknute i prednosti pripadnosti velikim međunarodnim grupacijama, posebno u područjima poput sajber sigurnosti i razmene znanja, kao i važnost lokalne fleksibilnosti i donošenja odluka koje omogućavaju bržu prilagodbu korisničkog iskustva specifičnostima domaćeg tržišta. Učesnici su se složili da veštačka inteligencija već menja bankarske procese, ali da neće zameniti temeljnu vrednost bankarstva – poverenje i ljudski odnos s klijentima.

Koliko za stvarnu AI transformaciju znače organizacijska kultura i spremnost na eksperimentisanje, naglasila je i Ana Zovko, izvršna direktorka za IT i digitalno poslovanje u Croatia osiguranju. Govoreći iz perspektive industrije koja je često sporija u implementaciji novih tehnologija, istakla je da je upravo brzina isprobavanja i stvaranja interne podrške presudna za uspeh. Croatia osiguranje, rekla je, nije čekalo idealan trenutak ni savršenu strategiju, nego je krenulo da gradi promenu pre šest godina, uspostavilo AI hub na svim nivoima organizacije i razvilo niz AI projekata uz snažnu podršku kompanijske kulture.

Drugog dana transformisala se i pozornica Automation & AI Stage by A1 Hrvatska, koja je postala futuristički FinTech2030 Stage i ponudila pregled trendova koji tek dolaze. Hanan Nanić u uvodnom je izlaganju istakla da se novac, infrastruktura i pristup vrednosti sve više ponašaju kao fleksibilni softver, a ne kao fiksni hardver, što znači da novac postaje programabilan, AI prelazi iz analize u donošenje odluka, novčanici prerastaju u alate identiteta i vlasništva, a sama infrastruktura postaje istovremeno fragmentiranija i složenija. Te su ideje dodatno razrađene kroz rasprave o stablecoinima, digitalnom evru, veštačkoj inteligenciji i digitalnim novčanicima. Panel o “internetu novca” pokazao je da će budućnost verovatno pripadati hibridnom modelu u kojem će bankarsko poverenje i fleksibilnost blockchain tehnologije morati da koegzistiraju. U panelu o AI-ju u finansijskom odlučivanju istaknuto je da veštačka inteligencija već danas učestvuje u investicionim procesima te da će njena uloga, posebno kod odluka nižeg rizika, nastaviti da raste uz čoveka kao nadzorni sloj. Rasprava o digitalnim novčanicima otvorila je i šire pitanje kontrole pristupa identitetu i imovini, dok je završni panel o globalnim plaćanjima pokazao da budućnost donosi istovremeno veću fragmentaciju i novu potrebu za standardizacijom. Posebno se istaklo predavanje Mislava Javora iz Biconomyja o stablecoinima i prekograničnim plaćanjima, u kojem je uporedio gotovo trenutne i besplatne transfere unutar SEPA zone s prekograničnim transakcijama izvan nje koje još uvek mogu trajati danima i koštati između 20 i 40 evra.

Money Motion 2026 tako je kroz dva dana spojio rasprave o ljudskim pravima, finansijskoj pismenosti, bankarskoj budućnosti, digitalnom evru, blockchainu, AI agentima, sigurnosti, regulativi i novim modelima plaćanja u jedinstvenu sliku finansijskog sistema koji se već sada duboko menja. Ulaznice za nadolazeće izdanje konferencije Money Motion 2027 dostupne su naplatformi Entrio po ceni od 149 evra.