Zašto je generacija Z sve više opsednuta Japanom, stručnjaci odgonetnuli misteriju modernog doba
Dok su milenijalci krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih svoju viziju globalizovanog sveta pronalazili na putovanjima po Indiji, današnje mlade, pripadnike generacije Z, zaokuplja druga azijska zemlja - Japan. Taj interes prerastao je u svojevrsnu opsesiju, vidljivu i na društvenim mrežama, gde se romantizovani prizori svakodnevice jednostavno označavaju lokacijom "Tokio".
No, divljenje mladih nadilazi puku znatiželju. Oni ističu japansku uljudnost, tehnološki napredak i bogatu kulturu, doživljavajući je kao složenu mešavinu starog i novog, ozbiljnog i zaigranog. Rast globalnog uticaja Japana rezultat je decenija izvoza svega, od hrane do filmova. Mnogi od tih proizvoda, poput Hello Kitty, ramena ili sušija, postali su globalno prepoznatljivi.
"Ko ide na suši, ne kaže "Idem da jedem japansku hranu", nego baš "Idem na suši", objasnila je Meri Vajt, profesorka antropologije sa Univerziteta u Bostonu specijalizovana za Japan. Ona to opisuje kao fenomen "Japan, a ne Japan".
"Zanimljivo je kod sušija, što je u Japanu to vrlo otmeno jelo. Nećete videti nekoga da hoda ulicom sa sušijem u stiroporskoj kutiji," rekla je i dodala da se njegov status se promenio nakon što je postao popularan izvan Japana.
Vajtova smatra da je i kulinarska scena u Japanu velika atrakcija, od skupih omakase jelovnika koje pripremaju šefovi, a koji koštaju i po nekoliko stotina evra, do sendviča sa salatom od jaja dostupnih u lokalnim prodavnicama. Pokojni slavni šef i putopisac Entoni Bordejn jednom je izjavio: "Obožavam Tokio. Kad bih do kraja života morao da jedem u samo jednom gradu, bio bi to Tokio."
U drugoj sezoni svoje emisije Parts Unknown dodao je: "Većina šefova koje poznajem složila bi se sa mnom."
Vredi napomenuti i da Tokio ima više Mišlenovih zvezdica od bilo kog drugog grada na svetu, titulu koju drži više od 15 godina.
Istorija japansko-američkih odnosa
Japanski uticaj na svet, a posebno na SAD, menjao se tokom decenija. Nakon privrednog rasta posle Drugog svetskog rata, Japan je 1980-ih postao ekonomska supersila.
"Ljudi koji su osamdesetih, u vreme ekonomskog balona, bili zaluđeni Japanom smatrali su se izuzetno razumnim jer je Zapad imao mnogo toga da nauči od Japana", rekla je Vajtova. Američki menadžeri masovno su posećivali Japan kako bi naučili tajne japanskog uspeha koje su demonstrirale globalne kompanije poput Tojote i Sonija.
Međutim, ta želja za učenjem često je dovodila do preterano pojednostavljenih fraza i mantri o predanosti i timskom radu, zanemarujući složenost japanske korporativne kulture koja promoviše vrednosti poput odanosti i lojalnosti.
"Govorili bi: "Evo formule, samo je primenite na svoju firmu i bićete uspešni." Nije bilo važno što ljudi na koje se to primenjivalo nisu odrasli u Japanu", kazala je Vajtova.
Uspon "meke moći" kroz pop kulturu
Ekonomski balon pukao je 1991. godine, a zemlja se suočila sa recesijom i slabljenjem uticaja. To je preusmerilo fokus sa japanske ekonomske moći na kulturni izvoz. Došlo je do značajnog pomaka prema takozvanoj "mekoj moći", kako ju je opisao harvardski politolog Džozef Naj.
"Kada druge možete navesti da se dive vašim idealima i žele ono što vi želite, ne morate trošiti toliko energije na pritisak ili podsticaje. Privlačnost je uvek efikasnija od prisile," napisao je Naj.
Japanska meka moć očitovala se kroz anime, mange, video-igre i tehnološke inovacije poput Tamagočija, virtuelnog ljubimca. Vajtova se prisetila kako su kasnih 90-ih javni bazeni u Honoluluu imali čak i osobu koja je čuvala Tamagočije dok deca plivaju.
Do 2000-ih, serije poput Pokemona, Dragon bola Z i Naruta postale su deo redovnog televizijskog programa na Zapadu.
"Svako doba na neki način ima svoj Japan", dodala je.
Nova definicija visoke klase
Čini se da je generacija Z opsednutija Japanom od prethodnih. Netfliks je 2025. izvestio da se gledanost animi utrostručila u poslednjih pet godina. Istraživanje Amerikan ekspres trevela pokazalo je da je broj rezervacija za Japan među mladima porastao za 1300 procenata od 2019. godine.
U međuvremenu, modni brendovi poput Uniqlo, dizajnerske kuće kao što su Comme des Garçons i Isej Mijake, postali su globalno prepoznatljivi. Kako je bloger Noa Smit napisao: "Često se šalim da su Sjedinjene Države usred velike promene; u 19. i 20. veku američku višu klasu definisalo je "sve francusko", dok je u 21. veku definiše "sve japansko"."
Mesto apsolutne uljudnosti i bezbednosti
Osim hrane i svega što je "kavaji" (japanska reč za slatko), mladi turisti traže osećaj sigurnosti i reda. Tokio se smatra izuzetno čistim gradom iako javnih kanti za smeće gotovo da i nema.
"To znači da ljudi preuzimaju ličnu odgovornost. Mislim da se to više svodi na javnu uljudnost, kvalitet koji nam danas itekako nedostaje," rekla je Vajtova.
Prema izveštaju američke osiguravajuće kuće Berkshire Hathaway Travel Protection, Japan je rangiran kao prva zemlja na svetu po bezbednosti od kriminala i u javnom prevozu. Mladi vide Japan kao primer "života u budućnosti" zbog brzih vozova, inovativnih automata i gradova prilagođenih pešacima.
(Kurir.rs/Index)
Pogledajte video: Generacija Z ređe upražnjava seksualne odnose