"PREKO NOĆI SAM POSTAO RATNI IZVEŠTAČ - SIRENE SU OZNAČILE POČETAK PAKLA" Gosti emisije "Usijanje" o noći kada je Beograd utihnuo: "Jednog momenta sve je stalo"
Bio je 24. mart 1999. godine, sirene su presekle tišinu večeri, a nebo iznad tadašnje Savezne Republike Jugoslavije pretvorilo se u front. U 19:45 počeli su vazdušni udari koji će trajati 78 dana bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, protiv jedne male zemlje.
Te noći nisu gađane samo vojne mete, rušeni su mostovi, bolnice, škole, medijske kuće, lomili su se životi. Stradala su deca. Najmlađa žrtva imala je svega dva meseca. Stradali su radnici, vojnici, civili, ljudi koji nisu birali rat, ali su ga doživeli.
Danas posle toliko godina, sećanje ne bledi, ne bledi zvuk sirena, ne blede slike razorenih gradova, ne blede imena onih kojih više nema. Ovaj datum nije samo istorija, on je rana i opomena, zavet da se ne zaboravi. Jer narod koji zaboravi rizikuje da mu se ponovi, a narod koji pamti čuva dostojanstvo.
Večeras se zajedno sećamo zbog onih kojih nema, zbog onih koji su preživeli i zbog onih koji dolaze.
Na ovu temu, za Kurir televiziju, govorili su Marko Lakić, urednik digitalnog izdanja "Politika", Milovan Drecun, narodni poslanik i predsednik Odbora za bezbednost i unutrašnje poslove i Predrag Marković, istoričar.
- Odnos ukupnih potencijala bio je oko 600 prema 1, što je, predstavljao odnos NATO snaga i naše zemlje. Ipak, naglašava se da je "srce naše zemlje bilo mnogo veće". Sa kolegom Tomislavom, snimateljem RTS-a, bio sam na Kosovu i Metohiji u Prištini nekoliko dana pre početka NATO bombardovanja, očekujući eskalaciju situacije - rekao je Drecun.
Prvi trenuci sukoba zabeleženi kamerom
Tokom večeri, nakon praćenja informacija o vojnim aktivnostima, zabeležen je trenutak koji je označio početak događaja i doveo do prvog izveštaja sa terena, rekao je Drecun.
- Te večeri boravili smo u jednom kafiću, gde smo na televiziji pratili izveštaje o poletanju aviona iz baze Avijano. U tom trenutku, primetili smo svetlosni trag krstareće rakete na nebu. Odmah smo izašli i krenuli da snimamo, pa je ubrzo nastao i prvi ratni izveštaj sa Kosova i Metohije za RTS, neposredno pred početak bombardovanja. Raketa je odletela u pravcu Goleša, gde je najverovatnije pogodila objekte sa gorivom, čime je, i započela agresija - kaže on.
Kako je Marković istakao, tadašnji politički uslovi su ocenjeni kao neprihvatljivi, dok je vojna intervencija označena kao težak udar sa značajnim posledicama.
- Pregovori u Rambujeu predstavljali su politički okvir koji ni jedna suverena država ne bi mogla da prihvati, smatrajući da su uslovi bili izrazito strogi i da su u pojedinim interpretacijama podrazumevali elemente ograničenja suvereniteta. Odluka o bombardovanju Srbije 1999. godine je predstavljala, težak i snažan vojni udar na jednu evropsku državu, koja je, u ranijim sukobima imala različite istorijske uloge - objasnio je Marković.
Razmere razaranja i pogođeni ciljevi
Nadovezao se:
- U tadašnjim operacijama pogođeni su i civilni i infrastrukturni objekti, uključujući mostove, bolnice i medijske institucije. Određeni oblici napada na civilne ciljeve, razlikuju se po obimu i karakteru u odnosu na druge savremene sukobe, uz naglasak na razmere razaranja infrastrukture u tom periodu - istakao je.
Kako je Lakić istakao, tokom rutinskog odlaska na zadatak, iznenadne okolnosti i prve informacije iz redakcije nagovestile su dramatičan preokret u događajima.
- Te godine, otprilike godinu i dva meseca nakon što sam počeo da radim u politici i novinarstvu, bio sam u Beogradskoj hronici. Te večeri trebalo je da se održi koncert romske muzike u Zemunu, u hali "Pinki". Krenuli smo na teren, i sećam se trenutka kada sam se uhvatio za vrata vozila - tada sam čuo sirene. Dok smo stigli u redakciju "Politike", još uvek nije bilo vojne cenzure, ali smo već saznali šta se dogodilo - objasnio je Lakić.
- Tada sam shvatio da sam se, u svega nekoliko sati, od novinara koji se bavi gradskim temama, pijacama i saobraćajem, pretvorio u ratnog izveštača sa teritorije Beograda. Radio sam sve do neposredno pre gađanja RTS-a. Moja tetka, koja je tada bila dopisnik "Novosti" iz Rima, pozvala me je i rekla da će državni mediji biti meta - to se već znalo i najavljivalo. Ubrzo su počele da stižu informacije o napadima, uključujući i upotrebu bombi sa osiromašenim uranijumom i gađanje važnih državnih objekata, poput Generalštaba - kaže on.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs