ČUVENA BRAĆA PREMINULA SU U RAZMAKU OD 2 MESECA: Nenad je umro za volanom, nije mogao da prežali smrt Predraga
Srpski i jugoslovenski vaterpolo, i sport uopšte, krajem 2014. godine zavijeni su u crno.
U samo dva meseca razmaka naša zemlja je izgubila legendarnu braću, Predraga i Nenada Manojlovića.
Predrag Manojlović je preminuo 14. septembra 2014. godine u 63. godini. Rođen je 20. septembra 1951. godine u Splitu, gde je i počeo karijeru u lokalnom POŠK-u. Proslavio se u Partizanu, sa kojim je dva puta osvojio Kup evropskih šampiona, kao i brojne domaće trofeje u prvenstvu i kupu.
Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1980. godine u Moskvi, dve bronze na Svetskim prvenstvima, kao i srebro i bronzu na šampionatima Evrope.
Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 275 utakmica i postigao 154 gola.
U periodu 1985—1997 Predrag Manojlović bio je generalni sekretar Jugoslovenskog sportskog društva Partizan, a u periodu od 1993—1994 i potpredsednik Skupštine grada Beograda.
Od 2000—2009. Manojlović se nalazio na mestu generalnog sekretara Olimpijskog komiteta Srbije, a nakon toga je ostao na mestu savetnika.
U periodu između 2005. i 2013. godine bio je generalni sekretar Evropske sportske nevladine organizacije (ENGSO), a od 2013. na dalje se nalazio na mestu potpredsednika.
Njegov tri godine mlađi brat Nenad, poznatiji kao Neno, imao je veliko šampionsko srce. Ali ono, nažalost, nije moglo da izdrži odlazak brata.
Dva meseca kasnije, tačnije 24. novembra, Nenad je preminuo dok je vozio ka Sofiji, gde je trebao da učestvuje na stručnom seminaru.
Imao je samo 61 godinu.
Nenad Manojlović je rođen u Beogradu, deo detinjstva je proveo u Splitu, a potom se vratio u Beograd.
U karijeri je najviše igrao za Partizan. Bio je trener crno-belih sa kojim je osvojio duplu krunu 1995. Uspešno je vodio i Niš. Reprezentaciju SR Jugoslavije odnosno Srbije i Crne Gore je vodio u periodu od 2000. do 2004.
Manojlović je kao selektor reprezentacije Jugoslavije i Srbije i Crne Gore osvojio srebrnu i bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Atini 2004. i Sidneju 2000. godine. Na svetskim prvenstvima u Fukuoki 2001. i Barseloni 2003. godine osvojio je srebrnu i bronzanu medalju, kao i zlatne medalje na Evropskim prvenstvima u Budimpešti 2001. i Kranju 2003. godine.
Posle selektorske funkcije postao je sportski direktor Vaterpolo saveza Srbije, a do nedavno je obavljao funkciju predsednika Stručnog saveta Vaterpolo saveza Srbije.