REKLA "EVO ČEDE", A ONDA JE POČEO KRVAVI PIR Dragan ubio 7 ljudi i NESTAO NA 40 DANA: Oproštajno pismo uliva jezu - "Pisalo je da mora SAM SEBI da oduzme život"
Dragan Čedić je 27. jula 2002. godine počinio stravičan zločin, ubivši sedmoro, a ranivši četvoro ljudi. Porodice ubijenih nisu ni dobile priliku da traže pravdu, s obzirom na to da se Čedić, odmah nakon masovnog ubistva, odvezao van grada i počinio samoubistvo. Ne samo što pravde za porodice nije bilo, već su u konstantnom strahu živeli 40 dana, dok njegovo telo nije pronađeno.
Od kuće poslednje žrtve, Dragan Čedić se odvezao u selo Donja Jajina, gde je izvršio samoubistvo. Ipak, opsežna potraga trajala je više od mesec dana i ni njegova, a ni porodice žrtava, nisu imale informacije o tome da li je živ i, ukoliko jeste, da li je i dalje naoružan i kuda se kreće.
Za njim je raspisana opsežna potraga. Jedan od prvih tragova na koje je policija naišla bio je njegov automobil, koji je pronađen napušten upravo u ataru leskovačkog sela Donja Jajina, na putu za Šišince. Pretragom kuće u kojoj je živeo sa roditeljima, na stolu u trpezariji pronađen je njegov pasoš, mobilni telefon, kao i ostala lična dokumenta.
Tačno na 40 dana od ubistva, kada su se malobrojni preostali članovi porodica vratili sa groblja, gde su svojim najbližima, ubijenim u stravičnom masakru, dali 40-dnevni pomen, pristigla je vest da je pronađeno Čedićevo telo.
Kada je policija došla sa saopšti vest, prisutan je bio brat ubijene Biljane Čedić, bivše supruge masovnog ubice i jedne od žrtava. U tom trenutku on je imao samo 16 godina, a kobne noći bio je teško ranjen.
- Našli su ga tačno na 40 dana od ubistva. Pošto se nije znalo gde je, imali smo stalnu pratnju Žandarmerije. Tog dana smo se vratili sa groblja, gde smo davali 40 dana i policija je došla da nam kaže da su ga našli. Rekli su da žele da razgovaraju s nama, ali da sednemo, a onda su nam saopštili da su našli jedan deo tela i da misle da je on. Pronašao ga je slučajno jedan čovek. Moj otac je otišao na mesto na kom je nađen, da se uveri da je to on, ja nisam išao, nije mi bilo dozvoljeno jer sam još bio klinac. I mom ocu su savetovali da ne ide. Govorili su mu da nije neki prizor, ništa od njega nije ostalo, samo ta jedna noga, njega su jele životinje. Moj otac je rekao da je sve i svašta video u životu i da želi da ide tamo. Prepoznao je da je on po ožiljku koji je imao na nozi. Samo im je klimnuo glavom i rekao da je to to - ispričao je Dorđe Ristić.
Telo Čedića pronađeno je u šiblju. Upravo zbog toga policija nije uspela da ga uoči iz helikoptera. Kako je ispričao Đorđe, a kako potvrđuju i medijski članci iz perioda nakon ubistva, rađena su tri DNK testa u tri države, kako bi zaista bilo utvrđeno da je u pitanju Dragan Čedić.
Prema navodima pojedinih medija iz tog vremena, prvi rezultati DNK analize i podudarnosti sa Draganovom majkom bili su negativni, te je procedura ponovljena, a materijal je poslat u Institut u Zagrebu, kao i u Ljubljanu kako bi srodstvo bilo potvrđeno. Ponovljen postupak u Beogradu radio se sa uzorcima krvi Čedićeve majke, ali i oca. Krajnji nalazi potvrdili su da Dragan Čedić jeste izvršio samoubistvo nakon jezivog zločina koji je počinio.
Dragan Čedić je, kako je kasnije otkrila istraga, bio ubeđen da je ubio desetoro. Taj podatak je otkriven zahvaljujući činjenici da je ubica četrdesetak minuta nakon zločina priznao ubistvo Nataši i Zoranu Ž. iz Donje Jajine, kao i Igoru i Oliveri C. iz Leskovca, navodeći im imena ljudi koje je smatrao da je usmrtio.
Telo Dragana Čedića je, kako su mediji navodili, pronađeno na 500 metara od kuće Nataše i Zorana Ž.
Opštinsko javno tužilaštvo u Leskovcu je 23. septembra 2002. godine podiglo optužni predlog protiv njih zbog sumnje da su počinili krivično delo neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca. Oni su, kako se tada pisalo u medijima, tada tvrdili da iz straha za sopstvene živote nisu prijavili Čedićevo priznanje.
"Čuvam njegovo oproštajno pismo"
- On je u Donjoj Jajini imao sestru, ali ne mogu da tvrdim da je išao kod nje, pričaju da je bio tamo. On je bio svestan da ne može nigde, da se digla uzbuna - istakao je Đorđe.
Kako je ispričao, Čedićevo oproštajno pismo čitao je više puta. Njegove delove dobro pamti. Ono se danas nalazi kod njega, zajedno sa pismima kojima je Biljana bezuspešno pokušavala da alarmira policiju, ali i fotografijama porodice koje Đorđe brižljivo čuva.
- Pored ostataka tela je nađeno oružje i oproštajno pismo. Njegovo oproštajno pismo je kod mene. Ja sve to čuvam i uspomene, i sve slike. I dalje pamtin neke delove pisma. Napisao je da mu je žao, kao se kajao. Kaješ se nakon što ubiješ toliko ljudi... Napisao je da nije trebalo da ubije neke ljude, ali da više psihički nije mogao da izdrži što mu je to nanela i da je ostavio sve pare koje ima da mu majka i otac čuvaju ćerku. Napisao je da je morao to da uradi, da nije mogao da izdrži i da zbog toga mora sam sebi da oduzme život - dodao je Đorđe.
Kako su govorili očevici, poslednje reči koje je nesrećna Biljana izgovorila bile su "Evo Čede". Više o kobnoj noći pročitajte u posebnoj vesti klikom ovde.
U vreme ubistva na spratu kuće u kojoj se odvijala drama - spavalo je dvoje dece. Prema policijskim navodima, to su deca Ivane Kalčić - sedmomesečna beba i dvogodišnja devojčica.
Podsetimo, Dragan Čedić je kobnog 27. jula 2002. godine, naoružan automatskom puškom, seo u beli "vartburg" i najpre se odvezao u bilijar klub "Sedam", gde je ubio Biljaninog prijatelja Nenada Lukića i ranio vlansika lokala Slavoljuba Kržalića. Potom se uputio u kuću u kojoj je bila njegova bivša supruga.
U toj kući života je lišio bivšu suprugu Biljanu Čedić, njene dve sestre Ivanu Kalčić i Jelenu Zdravković, Jeleninog supruga Bobana Zdravkovića i Biljaninu komšinicu i prijateljicu Jelenu Zlatković. Ranio je Biljaninu drugu prijateljicu Maju Bojković.
Tu njegovoj nameri da oduzima živote nije bio kraj, te je otišao u kuću porodice Ristić i tamo ubio Biljaninu tetku Biserku Ristić, a ranio njenog teču Blagoja i brata Đorđa.
Kurir.rs/Telegraf