BOŠKA UMALO SAHRANILI ŽIVOG, A ON SAMO BIO U NESVESTI: "Probudio sam se na kamenu u donjem vešu, video sam dokument o SPROVODNICI TELA"
Među gomilom medicinskih nalaza, dijagnoza, uputnica, bolničkih otpusnica, hrpom lekova i komisijskih rešenja, Boško Gvozdić iz Razboja kod Srpca čuva sprovodnicu tela i uputnicu za obdukciju.
Prema tom dokumentu broj 173/10, koji je 19. februara 1995. godine izdao Kliničko-medicinski centar Banja Luka, vojni rezervista Boško Gvozdić umro je 18. februara iste godine u 10 časova i pet minuta. U knjigu umrlih zaveden je pod brojem 1020.
"Ja sam živi mrtvac ili pokojnik koji hoda. Nisam umro, a bio sam na putu"
Boško kaže da se u jedinici tokom ratova devedesetih osećao loše, pa ga je komandant jedinice pustio kući da ide na lečenje u Banja Luku.
- Rekli su mi da je u pitanju šećer i da je potrebno da se odmah uradi nalaz. Šećer je bio 21. Hitno su me prebacili u Klinički centar. Tamo je bilo dosta ranjenih i bolesnih. Našli su mi ćebe i smestitli me na pod.
U obe ruke su mi priključili infuziju, odmah sam znao da nešto nije dobro. U tom momentu sam imao šećer 48,2. Dugo sam se bavio sportom, tako sam i preživeo - pričao je Gvozdić navodeći da je sebi davao 40.000 injekcija do sada.
U komi bio devet dana
Kada je jedno jutro ustao iz bolničkog kreveta, kako bi dohvatio karte sa stola, pao je u nesvest. Kada je došao sebi, video je da leži na kamenu, drhtao je kao prut, na sebi je imao samo gaće.
Kako kaže, najverovatnije je doživeo kliničku smrt, a devet dana bio je u komi.
- Nisam mogao da ustanem sa kamena, vraćao sam film u glavi šta se dogodilo. Setio sam se rata i bio sam siguran da su me mučili i ostavili na kamenu. Kasnije sam saznao da sam za 21 dan izgubio 28 kilograma. Ja sam tako ležao i odjednom su se otvorila vrata - kaže Gvozdić i dodaje:
- Video sam troje ljudi u belim mantilima i dve osobe u vojnoj uniformi. Jedan je nosio svesku i pitao "ko je Gvozdić Boško" a neka žena mu je dobacila "Broj dva". Kada su me videli, ljudi u belim mantilima su iste sekunde pobegli.
Dokument o sprovodnici leša
Dvojica ljudi došla su po njega, kako nije imao snage, vukli su ga uz stepenice na četvrti sprat. Noge su mu bile krvave zbog stepenica.
Kada je izašao iz bolnice, među papirima našao je i dokument o "sprovodnici leša". Kaže da im oprašta jer je bilo mnogo ranjenih ljudi. Ko god je bio u komi, oni su ga pokrivali i odvozili.
- Imao sam sreću. Nisu imali čime da jave porodici da sam umro. Ja sam odmah uzeo te papire kako bi imao za uspomenu - kazao je Boško u emisiji "Životne priče" na BN TV.
Kurir.rs/BN TV