"POLICIJSKA PLJUCA" JE NAJODVRATNIJI DUVAN KOJI ZATVORENICI PUŠE: "Pomešan je sa pljuvačkom čuvara, uzimamo ga sa podova!" Evo zašto to rade
Otkako su se Pensilvanija i Misuri ove godine pridružili 21 američkoj državi u potpunoj zabrani duvana u svojim zatvorima, zatvorenici pribegavaju novom načinu da pronađu nikotin. Način koji su oni pronašli je prilično gadan.
"Tamo gde sam ja, pravi duvan se sada retko viđa. Uglavnom je to već korišćeni duvan za žvakanje, uzet iz pljuvaonice zatvorskih čuvara, osušen u mikrotalasnoj rerni i umotan u toalet papir." Rekao je Robert Ruso, on služi doživotnu kaznu u federalnom zatvoru, zbog združenog zločinačkog poduhvata povezanog sa metamfetaminom.
Andre Kuper, čovek koji služi tri doživotne robije u Merilendu, zbog iznude, dilovanja droge i ubistva, proširio je temu.
- Sada je pušenje ižvakanog duvana normalno. I to nije bilo koji ižvakani duvan. To je duvan pomešan sa pljuvačkom, koji čuvari ispljunu na pod, u kantu za đubre, ili flašu od soka. Da, zatvorenici puše tu stvar koja je puna svakakvih bacila i virusa poteklih od čuvara koji su to ispljunuli iz svojih usta. Neverovatno, zar ne - objasnio je Kuper.
Kako on kaže, to je sve što imaju i zbog toga to puše.
Neverovatno, ali ova nezdrava praksa je postala i unosan posao. Puna polulitarska boca soka ispunjena pljuvačkom i ižvakanim duvanom može zatvoreniku da donese blizu stotinu markica. Po toj računici, 20 markica košta 7 dolara na zatvorskoj crnoj berzi. Zapravo, zatvorske bande se trenutno nadmeću u tome ko kontroliše tržište "žvaka“, kako oni to nazivaju.
Zatvorskim čuvarima duvan je češće dozvoljen nego zatvorenicima, i otud trgovina onim što se takođe naziva "policijska pljuca“. U nekim zatvorima, osoblju je zabranjeno uživanje duvana, ali u drugima je dozvoljeno, na za to određenim mestima.
Prema zatvorenicima sa kojima je VICE razgovarao, danas samo jedan od deset zatvorenika puši. Ne zato što to ne žele, već zato što je duvan toliko skup i teško ga je naći.
Postoje ozbiljne kazne za posedovanja duvana
"Zatvorenici ne smeju da puše, ali moramo da tolerišemo miris dima koji potiče od čuvara koji puše pred nama." Rekao je Džeremi Fontanez, koji služi doživotnu robiju zbog ubistva i drugih zločina. "Ti isti čuvari imaju obraza da nam napišu prijavu zbog posedovanja duvana“. Zatvorenici koji budu uhvaćeni u kaznenom sistemu gde je takvo ponašanje zabranjeno dobijaju disciplinsku prijavu, posle koje mogu da uslede kazne. Kazne uključuju gubitak privilegije upotrebe telefona, kupovine u kantini, poseta, kao i boravak u samici.
Fontanez smatra da zabrana duvana šteti zatvorenicima.
- Šteti onima koji su osuđeni na duge kazne. Zatvorenici traže način da izdrže, i cigarete su nam davale oduška, a sada tog oduška više nema. Osim toga, momci koji ne mogu sebi da priušte cene na crnoj berzi zapadaju u dugove pokušavajući da zadovolje svoje potrebe, a stres zbog dugova biva sve veći. To je ludo, samo da bi se oslobodili stresa zbog toga što žele cigaretu - rekao je on.
Lagano širenje zabrane duvana u kazneno-popravnom sistemu SAD-a počelo je pre četvrt veka. 1993. godine.
- Postoje argumenti na obe strane. S jedne strane, dobrobit po zdravlje je očigledna i značajna. U isti mah, zabrana znatno ugrožava ličnu slobodu i kvalitet života ljudi koji imaju veoma malo od oboje. Nema razloga zašto zatvorenicima ne bi bilo dozvoljeno da puše na za to određenim mestima, gde ne izlažu druge sekundarnom duvanskom dimu - smatra Dejvid Si Fati, direktor Nacionalnog zatvorskog projekta ACLU.
Kurir.rs/VICE