Mladi i vredni su primorani da iz Crne Gore beže u Beograd: Stevan Koprivica o stanju u kulturi, ali i sjajnom filmskom festivalu u Herceg Novom
Više od tri decenije dramski pisac Stevan Koprivica živeo je i radio u Beogradu. Ovaj rođeni Kotoranin vratio se u Crnu Goru, gde je, u želji da pomogne gradu u kome je odrastao, jedan od vodećih ljudi Filmskog festivala Herceg Novi. Tokom bogate karijere kao uvaženi dramaturg i univerzitetski profesor napisao je više od trideset izvedenih pozorišnih komada i potpisao scenarije za brojne filmove i TV serije, o čemu između ostalog govori za Kurir.
Kako vidite dosadašnji razvoj i poziciju Filmskog festivala?
- U stalnoj je ekspanziji. Dobili smo i aplikaciju od Međunarodne asocijacije producenata, čime je uvršten u elitnu grupu svetskih festivala, što je dobar podstrek. Ne bih da se bavim frazama da ćemo biti bolji, ali je važno istaći da je festival na tragu dobre poetičke i organizacione platforme. Od 2009. godine zaživela su tri bitna elementa na kojima se festival zasniva: studentske projekcije filmova iz bivše Jugoslavije, vrhunska selekcija dokumentarnog filma iz celog sveta i negovanje važne jugoslovenske, tj. eksjugoslovenske kinematografije kada je reč o igranom filmu. Tome dodajemo i revijalnu selekciju Kino Evropa u predivnom bioskopu Portomare, kao i Montenegro film randevu, koji okuplja predstavnike filmske industrije, praveći jedan zaista zanimljiv mozaik.
Prošle godine ste na festivalu uveli i televizijske serije. Kakva je budućnost te selekcije?
- Tačno je da serije danas imaju veliku gledanost i dominaciju i da na njima rade izvrsni autori. Uveli smo kategoriju u kojoj smo prikazivali serije u nastajanju, a posrećilo nam se sa dobrim naslovima kao što su "Zvaćeš se Varvara", "Senke 3" i "Sram". Pored toga, postojao je i Euro Pitching Day za nove serije.
Scene iz serije "Zvačeš se Varvara"
Možemo li očekivati i neku crnogorsku produkciju?
- Imamo veliki problem jer se ovde ne neguje igrani program. Bilo je serija poput "Tvrđave", koja je korektno napravljena, ali je to bila više tehnička logistika i ne možemo je zvati isključivo crnogorskom serijom. RTCG se do sada ustručavao da se bavi igranim programom, što je neobjašnjiv fenomen. Iako imamo mnogo dobrih glumaca iz Crne Gore koji igraju u regionu, crnogorska produkcija je trenutno nedodirljiva, poput blaga na kom spava neka zmija koja se još nije probudila.
Čini se da mladi glumci često iz Crne Gore dolaze u Beograd u potrazi za poslom.
- To su ozbiljni problemi. Kod nas imaju samo dva pozorišta, a nema igrane produkcije. Šta da rade mladi i vredni ljudi nego da beže dalje, jednostavno su primorani da idu. Mnogi glumci nemaju šta da rade. Znamo da su i ranije imena poput Jelene Đokić i Andrije Miloševića morala da odu da bi napravila velike karijere. Žarko Laušević i Mima Karadžić su završi FDU i smatraju se srpskim đacima. Nije da i u Beogradu ima za sve posla. S druge strane, u regionu imate čak šest akademija koje čekaju na nove mlade ljude, od Istočnog Sarajeva preko Novog Sada do Prištine i privatnih fakulteta. Zato idu gore, jer od nečega mora da se živi. Nadam se da će Una Lučić biti ta nova zvezda. Sjajnu ulogu je napravila u seriji "Zvaćeš se Varvara" i epizodu u filmu "Karmadona".
U Zvezdara teatru je trenutno vaš veliki hit "Una". Da li vam žao što je nećemo gledati na Sterijinom pozorju?
- Jeste. Mnogo volim taj festival. Imam dve Sterijine nagrade za dramatizaciju "Bašte sljezove boje" i "Bokeški d-mol". Predstava "Una" je obeležila prošlogodišnju sezonu u regionu.
Niste je napravili kao politički komad?
- Nisam. Poznavao sam lično Momu Kapora. Hteo sam da to bude samo tekst o slobodnom i umornom čoveku koji je negde na kraju svojih energetskih potencijala, kome se dogode ljubav i sloboda za kojima je celog života težio, pa se ispostavi da nije tako. Vreme u kome je predstava nastajala diktiralo je neka značenja. Ostaje žal što nije nikad snimljen film "Zelena čoja Montenegra", na kome smo godinama radili.
Posebno ste vezani za Zvezdara teatar?
- Mogu se nazvati i njihovim kućnim piscem. Radio sam za njih nekoliko komada, a tamo je i dalje veliki hit "Tri sorele".
Mnogi ne znaju da su po vašoj ideji još pre deset godina snimljene "Senke nad Balkanom". Šta je bila vaša namera?
- Inicijalna premisa bio je jedan autentičan i mračan događaj vezan za beogradski umetnički klub "Cvijeta Zuzorić". Okupljao je levičare, anarhiste i anarholiberale neposredno pred uvođenje diktature. Bili su razbarušeni, organizovali su performanse i na jednoj tematskoj večeri, na kojoj su pravili žive igrokaze prema čuvenim slikama, umesto akvarela odsečene glave Jovana Krstitelja pojavila se prava odsečena ljudska glava. To je karakterisano kao okultno, sektaško ubistvo i nikada nisu našli o čemu se tačno radi, a neposredno posle toga niška policija je dobila paket s još jednom ljudskom glavom.
Pominje se tu i Longinovo koplje.
- Postojala je teorija zavere da se Longinovo koplje stvarno nalazi u Jugoslaviji. Pričalo se da je 1920. godine flota belogardejaca donela blago na brodovima u Boku, uključujući i dragocenosti ruske carske porodice opljačkane iz Bečke založne banke. Bilo je predanje da je sam ruski car imao to koplje i da je ono tako stiglo kod nas.
I neke istorijske ličnosti ste vratili u fokus javnosti?
- Bilo mi je važno da se oslonimo na istorijske ličnosti. Uključili smo Branislava Nušića, koji je bio inicijator u vezi s klubom "Cvijeta Zuzorić", zatim generala Petra Živkovića, ali i Rada Pašića, sina Nikole Pašića. Malo je poznato da je opijum tada bio legalan, da su u Beogradu postojale legalne pušionice koje su uglavnom držali Rusi, a da je jedan od najpoznatijih klubova "Samarkand", gde se skupljala beogradska elita, držao upravo Pašićev sin. Tamo gde su bili takvi klubovi, podrazumevale su se i javne kuće, a Pašićev sin je bio jedan od glavnih organizatora tih bahanalija. Imali smo tesnu saradnju sa Institutom za savremenu istoriju kako bismo te podatke nadgradili fikcijom onako kako scenaristika to i dozvoljava. I serija je trebalo da se zove "Senke nad Kalemegdanom".
Dugo ste bili upravnik Malog pozorišta "Duško Radović". Pratite li njihov rad?
- Pratim. Oduševljen sam radom Damjana Kecojevića i predstavom "Sjaj zvezda na plafonu". Bili su nekoliko godina u krizi, a sada izlaze kvalitetne predstave.
Bonus video: Glumci o Gagi Nikoliću