FAMOZNO: KAMO SREĆE
Sad bi neki cinik rekao: kamo sreće da je Srbija kao njena pošta.
Tajna uspeha Pošte Srbije - sa kojom imam decenijsku, uspešnu saradnju i čijim sam uslugama zadovoljan - u suštini je vrlo jednostavna. Pošta Srbije je zasnovana na sistemu zajedničkom za sve pošte ovoga guravog sveta, dakle Pošta Srbije je svetska, a naša, kao božemeprosti MB pivo (koje je, btw, bilo wqzru ravno). Za razliku od državne pošte, država Srbija je nekako previše „naša“, a šta god da je previše „naše“, tu važi pravilo „samo jaši, mi smo naši“, a ono razorno deluje na državni sistem, koji je, kao i svi sistemi, neutralan i koji ne haje za „nas“ (jebo ja nas), vas, njih itd. Sistem je sistem samo ako uključuje sve i ako važi za sve, što mu u podugačkoj definiciji, citiram - „skup elemenata koji međusobno sarađuju i koji su povezani tako da služe zajedničkoj svrsi“ - kaže i samo ime.
Sledi nagradno pitanje od 1.000.000.000.000 muda sterlinga: Da li vama država Srbija liči na „skup elemenata koji međusobno sarađuju i koji su povezani tako da služe zajedničkoj svrsi“? Prva tri čitaoca koja pošalju tačan odgovor, koji glasi - „naravno da liči“ - podeliće napred navedenu sumu muda na tzv. ravne časti.
Ako ste pomislili da su nagrade dodeljene očigledno netačnim odgovorima, dobro ste pomislili, kvaka je u tome da razvaljeni sistemi koji nisu „skupovi elemenata koji međusobno sarađuju i koji su povezani tako da služe zajedničkoj svrsi“ opstaju tako što nagrađuju sve one koji tvrde da jesu ono što nisu, dakle da su milina božja itd.
Idemo dalje. Ako neko društvo - na primer naše - tokom dvesta godina nije bilo u stanju da projektuje i primeni funkcionalan državni sistem saobrazan citiranoj definiciji sistema, to samo znači da to društvo ne da nije bilo u stanju, nego iz ovih ili onih razloga nije htelo da se integriše u političkom sistemu, već se ujedinjavalo u Titu, partiji, omladini, akciji, narodu, bolu... Dopišite po volji.
A šta na tu temu kaže famozna kuhinjska politička filozofija? Evo šta, što reko Blic. Ako neko društvo - na primer naše - dvesta godina ne uspeva da razvije funkcionalan politički i državni sistem, da bi kako-tako funkcionisalo, nema mu druge nego da izvuče nekog jakog čoveka decenije, koji će improvizovati (i personalizovati) sistem i preuzeti sve poslove koje treba da obavlja sistem.
Ima tu još začkoljica. Verovatno niste znali da su privremenosti i improvizacije trajnije od organizovanosti i sistematičnosti. Kako to? Lako. Organizacije i sistemi su podložni procesima raspadanja, dočim se sistem koji nikada nije uspostavljen nikad ne može ni raspasti. Stvar se dodatno komplikuje. Čak i kad postaviš dobre ljude sa dobrim namerama i dobrim poznavanjem stvari da rade u lošem sistemu, rezultat uvek bude loš.