"Počelo je tačno u sedam ujutru..." Evo šta je Vladeta Jerotić zapisao u dnevniku na dan kad su nacisti bombardovali Beograd, imao je 17 godina
Na današnji dan pre tačno 85 godina nacistička Nemačka napala je bez objave rata Jugoslaviju i bombardovala naš glavni grad šestog aprila 1941. godine, čime je Drugi svetski rat počeo u Jugoslaviji. Nakon toga usledili su i napadi na veće gradove poput Niša, Leskovca, Kragujevca, Novog Sada, Sarajeva, Mostara, Banje Luke, a onda i kopnena invazija.
U bombardovanju Beograda poginulo je najmanje 2.274 ljudi (procene idu do 4.000), uz velika materijalna razaranja. Svedok tog stravičnog događaja bio je i akademik Vladeta Jerotić, koji je tada imao 17 godina. On je dva sata nakon početka napada zabeležio taj događaj u svom dnevniku, iz skrovišta gde se nalazio sa svojim ocem:
"Tačno u sedam časova ujutru počelo je bombardovanje Beograda od strane nemačkih aviona. Mi smo se nalazili u skloništu naše zgrade. Bombe, eksplozivne, pale su u blizini naše kuće, i te zgrade sada se nalaze u ruševinama. U Beogradu, sada, u devet časova, kada ovo pišem, neprijateljski bombarderi su se udaljili, na ulicama je nestala živost i ceo svet negde ide sa koferima. Naša zgrada, hvala Bogu, ostala je čitava, sem što su neki prozori popucali. Ja i tata prilično smo zadržali hladnokrvnost, ja istina manje, jer mi je to prvi put da doživim nešto ovako strašno. Zbogom, dnevniče, i mi se selimo. Možda se više nećemo videti..."
Tekst je objavljen na Fejsbuk strani Zadužbine čuvenog neuropsihijatara, psihoterapeuta, filozofa, književnika i akademika SANU. Zadužbina je i izdavač Dnevnik Vladete Jerotića, a na njenom Fejsbuk profilu mogu se videti brojni isečci iz života i dela našeg istaknutog autora.
Pogledajte u galeriji fotografije nastale posle nacističkog bombardovanja Beograda:
Nemački bombarderi su 6. aprila 1941. u četiri navrata bombama zasuli glavni grad Jugoslavije. Na kolone izbeglica je potom popodne pucano avionskim mitraljezima iz "štuka". Gađani su i naseljeni delovi grada, među kojima su i su i Učiteljski dom, Kalenić pijaca, železnička stanica... Porušeno je 627 zgrada, veoma oštećeno 1.601, delimično oštećeno 6.829 zgrada (uključujući deo zgrade Starog dvora). Najznačajniji spomenik kulture, Narodna biblioteka sa 350.000 knjiga, uništena je već prvog dana bombardovanja.
Bombardovani su i beogradska elektrana, Glavna pošta, Ministarstvo vojske i mornarice, zgrada Vrhovne komande, zgrada Vojne akademije, Kraljev dvor na Dedinju, kasarna Kraljeve garde na Topčideru, štab Žandarmerije, aerodrom u Zemunu i drugi ciljevi. U centru grada pogođen je tramvaj pun putnika. Namerno su gađani civilni ciljevi, pa je pola Dorćola uništeno.
Bonus video: