"NISMO MI TRAŽILI KOŠARE, KOŠARE SU TRAŽILE NAS!" Potresne priče vojnika za Kurir: Imali smo 19 godina, nije bilo bitno kakva sila nas napada, VEĆ ŠTA BRANIMO
Bitka na Košarama ostaje jedno od najdramatičnijih i najvažnijih poglavlja novije istorije Srbije, događaj koji se i danas pamti s poštovanjem, ali i osećajem da priča još uvek nije u potpunosti ispričana. Iako je prošlo 27 godina od sukoba, potpuna analiza vojnih operacija i istorijskih okolnosti tek treba da bude izrađena. Stručnjaci smatraju da će u budućnosti Bitka na Košarama zauzeti svoje mesto i u međunarodnim udžbenicima, ne samo zbog disproporcije snaga, već i zbog izuzetne hrabrosti i patriotizma pripadnika Vojske Jugoslavije koji su čuvali granicu tadašnje savezne države.
Povodom godišnjice završetka bitke, javnost i dalje ima priliku da čuje svedočanstva preživelih učesnika, ljudi koje mnogi nazivaju herojima, iako oni sami ističu da su prave heroje njihovi saborci koji su dali život na Košarama i Paštriku. Njihove priče predstavljaju večni podsetnik na žrtvu, odanost i neustrašivost vojnika.
Prošle godine u emisiji „Ni pet ni šest“ o ovim događajima govorili su: Dragan Ferlan, komandant Čete u odbrani Košara, Ljubinko Đurković, komandant odbrane Košara, Vojislav Vukašinović, vojnik u odbrani Košara i Dejan Blagojević, pripadnik padobranske jedinice u odbrani Košara.
„Nismo mi tražili Košare, Košare su tražile nas“
Blagojević ističe da su borbene grupe formirane brzo i organizovano, kombinovanjem mladih vojnika i iskusnih ratnika, bez iznenađenja:
- Mi u tom trenutku nismo tražili Košare, Košare su tražile nas, a kod nas mobilizacija u brigadi funkcionirše tako da ako se pozove jedan vojnik, pozivaju se još deset, tako da u najkraćem roku je bio sakupljen određeni broj vojnika i napravljene su borbene grupe. Borbene grupe su upravljene tako što su tu birani mladi oficiri, mlada vojska i vojnici sa velikim ratnim iskustvom. Ti vojnici sa velikim ratnim iskustvom faktički su vodili u borbeni stroj mladu vojsku, mlade oficire. Mi smo na početku bili stacionirani na makedonskoj granici. Nama nije bilo iznenađenje, ne postoji faktor iznenađenja za nas - zaključuje Blagojević.
Porodica, vojni poziv i formativne godine
U razgovoru o sopstvenim motivima, Ferlan je istakao da su njegove porodične vrednosti i vojni poziv bili snažan temelj za odluku da služi u vojsci. Njegova porodična istorija proteže se kroz više naroda i zemalja, što je oblikovalo njegov pogled na služenje otadžbini.
On je istakao da mu je poreklo mešovito – italijansko, slovenačko, crnogorsko i srpsko – te da su ga porodične vrednosti i vojni poziv, koji je nekada bio velika čast, oblikovali i usmerili ka služenju otadžbini:
- Moje poreklo je šareno. Znači kad kažem šareno u smislu da kroz naše vene teče krvi jednih i drugih, znači nije jednoobrazno. Naš pokojni deda je 1933. godine iz Slovenije došao u Srem sa svojom porodicom. Tada je moj otac imao samo godinu dana kad su oni došli. Moja majka je rođena u Kosovskoj Mitrovici u rudarskoj porodici gde je otac bio rudar u Trepči i ona je tako upoznala mog oca - kaže Ferlan i dodaje:
- Kad je moj otac završio fakultet i otišao da radi da predaje u srednjoj tehničkoj školi u Kosovskoj Mitrovici, da predaje fiziku i matematiku, oni su se upoznali i tako su se i venčali. A majčino poreklo je delom crnogorsko i delom srpsko, a očevo poreklo je delom italijansko, delom slovenačko. Prvo smo bili u vojnoj gimnaziji pa smo otišli na vojnu akademiju, bila je čast tada biti oficir. Ta čast je i danas prisutna ali su okolnosti malo drugačije. Zavoleli smo taj poziv.
Ovaj životni put, kojim su se susrele različite tradicije i istorijska iskustva, često je bio deo motivacije za mnoge mlade vojnike koji su se našli na ratištu u najtežim danima.
„Martovska partija“: pripreme i ulazak u rat
Vukašinović, jedan od učesnika, opisuje kako je kao deo poslednje generacije vojnika položio zakletvu na Kosovu i kako je to iskustvo oblikovalo njegovu perspektivu o samoj bitki. On opisuje dug period priprema koji je obuhvatao borbe još od 1998. godine i uvođenje vojnika u rat 24. marta 1999, kada je sukob postao sveobuhvatan. Ove generacije se često naziva „martovska partija“ - simbol hrabrosti i odanosti.
- Ja sam samo jedan od mađih učesnika bitke na Košarama, jedan od te čelične vojničke martovske partije za koju svi kažu da je iznela taj rat na svojim lećima. Nismo obraćali pažnju na to kolika nas sila napada, već koju svetinju branimo, tada, sa 19 godina. Ta martovska partija je poslednja generacija koja je položila zakletvu na Kosovu. Znači, marta 1998. Pa onda, borbe protiv šiptarskih terorista, cele 1998. godine, kroz borbene grupe, u Drenici, u Metohiji, i posle uvođenje svih ostalih vojnika koji su prolazili obuku u Srbiju i dolazili na prostor Kosova i Metohije - kaže Vukašinović i dodaje:
- Mi smo ih uvodili i pripremali za ono što je usledilo 24. marta 1999. a to je uvođenje u rat. Moji su poreklom sa Kosova, tačnije jedno selo pored Zvečana. otac je radio kao terenač, tako da smo sva tri brata rođena na različitim mestima, ali su sedamdesetih godina se naselili u Matarušku banju pored Kraljeva.
Homogena jedinica koja je zajedno branila
Đurković je ukazao na strukturu vojske koja je stajala na Košarama, mešavinu vojnika iz različitih delova tadašnje zemlje, uključujući i veliki broj onih koji su došli sa prostora Kosova i Metohije. Ovaj spoj različitih jedinica i pozadina stvorio je organizovanu i uigranu formaciju, koja je bila spremna da odgovori na izazove koji su usledili:
- Jedna trećina vojnika na redovnom služenju vojnog roka bila je sa prostora Kosova i Metohije. I rezerva koja je pozvana isto su se uklapali u taj procenat. Stalni sastav bio je sa cele teritorije Srbije, računajući i jedan mali broj vojnika koji su došli sa teritorije Krajine, odnosno Republike Srpske Krajine i iz Crne Gore. Mi smo iz Crne Gore imali na Košarama oko 40-ak vojnika, četvorica su poginula na Košarama. Jedan homogen sastav je branio Košare, bilo je svih vojničkih struktura.
Nasleđe i značaj sećanja
Iako se radi o iskustvima pojedinaca, zajednička poruka svih jeste da je Bitka na Košarama više od istorijskog događaja, ona je priča o ljudima koji su dali svoje najbolje, stajali rame uz rame i pokazali izuzetnu snagu, čak i suočeni sa velikim nadmoćnijim silama.
Mnogi veterani i danas ističu da to ne doživljavaju kao izbor, već kao neizbežnu dužnost koja im je postavljena i da se sećanje na njihove saborce koji nisu preživeli mora čuvati i prenositi na mlađe generacije.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs