Više od pozorišta i dobre knjige: Kako je šestosatna predstava "Semper idem" u Somboru postala kulturni fenomen Srbije
Kada je 23. novembra 2019. godine, povodom rođendana Narodnog pozorišta Sombor, premijerno izveden komad "Semper idem", dramatizacija romana Đorđa Lebovića u režiji Gorčina Stojanovića, retko ko je mogao da pretpostavi da će predstava od blizu šest sati postati nacionalni kulturni fenomen. I danas se za nju traži karta više, o čemu svedoče fotografije redova koje su pre dva dana zabeležene.
Samo 320 stolica
- Draga publiko, u želji da ćete svi doći da gledate "Semper idem" i da vidite tu predstavu, molimo vas da imate razumevanja, pošto naše pozorište ima 320 mesta i zaista brzinom svetlosti karte nestanu kad budu puštene na onlajn prodaju. Ukoliko imate nekog u Somboru, tog dana počinje prodaja na blagajni, možete ga poslati da eventualno kupi karte. Naše pozorište je malo i ne možemo odgovoriti svima. Znamo da svi čekate, ali vas molimo da imate razumevanja i za pozorište i za nas, i na kraju krajeva za tu predstavu. A "Sempera" će biti, hvala bogu - ovim rečima zamolio je glavni glumac Marko Marković publiku za strpljenje.
Predstava "Semper idem" (Uvek isto) nije samo komad koji se gleda; to je iskustvo koje se preživljava. Ona drži pažnju publike bez trenutka praznog hoda. Glumački ansambl briljira igrajući više uloga, dok publika zajedno s njima prolazi kroz smeh, suze i na kraju - potpunu katarzu. Fenomen ove predstave ogleda se u tome što se karte rasprodaju za manje od sat vremena, a ljudi širom Srbije, pa i iz inostranstva, planiraju svoje putovanje, pa čak kupuju i avionske karte mesecima unapred, samo da bi uhvatili mesto u somborskom parteru.
Predstava je ponovo dala vetar u leđa i romanu Đorđa Lebovića, koji je deset godina od reizdanja ponovo prvi na listi "Lagune" i knjižara "Delfi". Knjiga je godinama nepravedno boravila na marginama, pre nego što je u punom sjaju prepoznata kao - po rečima mnogih kritičara - prvo remek-delo u srpskoj književnosti 21. veka. Naslov je preuzet s portala evangelističke crkve u Somboru i znači "uvek isto", što je Lebović iskoristio kao metaforu za večito vraćanje istorijskog zla, mržnje i fašizma.
Impresivne brojke
Đorđe Lebović (1928-2004) poznat je pre svega kao istaknuti dramaturg, scenarista (pisao je scenarije za neke od najpoznatijih jugoslovenskih filmova) i osnivač Udruženja dramskih pisaca Srbije. Roman ima 18 izdanja i prodat je u više od 100.000 primeraka.
Dejan Mihailović jednom prilikom je istakao da je "Semper idem" knjiga o detinjstvu koja se može čitati i kao porodični roman i kao memoarski spis, a da se poznati dramaturg i scenarista njime posthumno predstavio kao veliki majstor moderne realističke proze.
- Ovaj roman-hronika o detinjstvu u Kraljevini Jugoslaviji uoči i za vreme Drugog svetskog rata, zbog osobenog piščevog stila i originalnog postupka, kao i zbog teme Holokausta, zaslužuje da uđe među kanonska dela savremene srpske književnosti. Ispričan je sa iskustvom starog čoveka na silaznoj liniji života, ali očima dečaka koji posmatra približavanje "velikog Sunovrata" - širenja nacizma u svojoj okolini koliko i u Evropi. Pisac je u vidu imao paralelu između ondašnjeg ludila i rata koji je u Jugoslaviji buknuo devedesetih godina prošlog veka. U Drugom svetskom ratu je izgubio 40 članova svoje porodice, a sam, kao četrnaestogodišnjak, prošao pakao Aušvica - izjavio je Mihailović.
Pogledajte video: Predstava Koštana - Borini pozorišni dani