SVAKI PETI MLADI NEMAC ŽELI DA ODE IZ ZEMLJE! Oko 21% anketiranih između 14 i 29 godina aktivno planira da napusti domovinu, evo šta su razlozi
Nedavna studija pokazuje da čak svaki peti Nemac između 14 i 29 godina aktivno razmišlja o preseljenju u drugu zemlju — a 40% planira da to učini dugoročno
Analizu Dojče velea (DW) o tome prenosimo ovde u celini.
Mislite da je život sjajan u Nemačkoj?
Mnogi mladi ljudi u zemlji se ne slažu.
Sve veći broj Nemaca starosti između 14 i 29 godina kaže da aktivno planira da napusti svoju domovinu.
U nedavnoj studiji pod nazivom „Jugend in Deutschland“ ili „Mladi u Nemačkoj“, oko 21% anketiranih mladih Nemaca kaže da aktivno planira da napusti Nemačku kako bi pronašli bolji život.
Čak 41% kaže da bi mogli da zamisle selidbu u inostranstvo na duži rok.
Nalazi se zasnivaju na nacionalno reprezentativnom istraživanju sprovedenom među 2.012 ljudi starosti od 14 do 29 godina u Nemačkoj, koje je sprovela izdavačka kuća Datajockey Verlag između 9. januara i 9. februara 2026. godine.
Šta je onda pokretač promene?
Anketirani su rekli da su zabrinuti za ekonomsku sigurnost u Nemačkoj, koja je poslednje dve godine imala stagnirajuću ekonomiju.
Rastući troškovi stanovanja, slabi karijerni izgledi usled veštačke inteligencije i sve veći finansijski teret otežavaju mladima da postanu nezavisni, rekli su učesnici.
„Rezultati studije dramatično pokazuju koliko pritisci poslednjih godina utiču na mlade ljude – u obliku stresa, iscrpljenosti i rastućeg osećaja nedostatka perspektive“, rekao je direktor studije Simon Šnecer.
Politički pomak
Generacija generacije Z takođe teži ka političkim ekstremima u Nemačkoj.
Izveštaj nemačkog informativnog programa „Tagesschau“ navodi da je 21% birača mlađih od 25 godina glasalo za krajnje desničarsku stranku Alternativa za Nemačku (AfD) na nedavnim izborima u pokrajini Rajnaland-Palatinat.
Levičara stranka, Die Linke, u međuvremenu je dobila 19% glasova iz ove starosne grupe.
U međuvremenu, sve polarizovaniji politički pejzaž zemlje – posebno uspon krajnje desničarskih stranaka – takođe navodi mnoge mlade ljude da razmišljaju o odlasku.
Kako je Rif, studentkinja master studija društvenih i kulturnih studija na Univerzitetu Humbolt u Berlinu, rekla za DW: „Mislim da svaki moj prijatelj razmišlja o tome — posebno ako ste rasno označeni, ako ste na neki način deo manjine.“
Ona dodaje: „Sve sam zabrinutija, posebno zato što se mnoga radna mesta u kulturi, radna mesta koja rade na demokratizaciji, ukidaju. Mislim da je fašizam u porastu.“
Rif je istakla sve veći značaj krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD) i poteze koje su preduzeli hrišćansko-demokratski kancelar Fridrih Merc i koalicioni partneri da smire birače na desnoj strani političkog spektra.
„Oni već nekako preduzimaju određene korake koje je AfD obećao da će preduzeti, tako da sam veoma zabrinuta“, kaže ona. Ipak, pitanje kuda ići ostaje bez odgovora. „Znam da nije lako migrirati.“
Problemi mentalnog zdravlja
Mentalno zdravlje u Nemačkoj se, čini se, pogoršava.
Studija pokazuje da je broj mladih ljudi koji kažu da im je potrebna psihološka podrška dostigao novi maksimum od 29%.
Ta brojka je veća među mladim ženama (34%), studentima (32%) i nezaposlenim mladim ljudima (42%).
Mnogi anketirani učesnici su izjavili da se sve više okreću savetodavnim službama uz podršku veštačke inteligencije kako bi se nosili sa svojim ličnim problemima.
To je možda razlog zašto je ideja o usvajanju drugačijeg načina života van Nemačke privlačna nekim mladim ljudima.
„Prošle godine sam bio u Tokiju tri meseca zbog doktorata i zaista mi se dopalo, pa razmišljam da se tamo preselim sledeće godine“, rekao je za DW Frederik, 29-godišnji student prava iz Hamburga. Ipak, naglasio je da nije u pitanju novac, jer Nemačka ima dobro tržište za mlade advokate. „Zaista mi se dopao drugačiji način života. Bio je malo mirniji, malo čistiji... generalno, razmotrio bih i život u Beču, Londonu ili Parizu.“
Nemačka ostaje treća najveća ekonomija na svetu po nominalnom BDP-u, odmah iza Sjedinjenih Država i Kine.
Kuda idu mladi Nemci?
Prema anketi Destatisa iz 2024. godine, Švajcarska je prva destinacija, a sledi je Austrija.
Austrijska prestonica Beč konstantno se rangira među najprikladnijim gradovima za život na svetu, sa svojim pouzdanim javnim uslugama i visokim kvalitetom života.
U Merserovom istraživanju o kvalitetu života iz 2024. godine, grad je bio drugi u svetu, iza Ciriha.
Ostale zemlje sa gradovima na listi uključuju SAD, Španiju i Francusku.
Kaspar ten Haf studira latinski i muziku i želi da bude nastavnik.
Rekao je za DW da se može poistovetiti sa drugim mladim ljudima koje privlače zemlje poput Austrije i Švajcarske, dodajući da se ljudi sa imigrantskim poreklom „više ne osećaju dobrodošlim kako stranke poput AfD postaju jače“.
Ten Haf smatra da je nejednakost između društvenih klasa postala sve veći problem u Nemačkoj.
„Imamo ogromnu razliku između bogatih i siromašnih ovde u Nemačkoj. Imamo mnogo poreza na obične radnike, ali ne i na bogatstvo koje su bogati ljudi nasledili od svojih predaka“, kaže on.
„Zaista nam je potrebno više poreza na bogate i da bismo podržali ove radnike, koji dostavljaju pakete ili rade u bolnicama.“
Za sada, međutim, planira da ostane u zemlji nakon završetka studija.
(Kurir.rs/Deutsche Welle)