FAMOZNO: PODKASTIRANJE 2
Prethodno sam (zabludno) mislio da su svi podkasti ovoga sveta slični našima: što će reći da - čast izuzecima - uglavnom pretaču iz šupljeg u prazno dve otrcane teme: temu 1. saborno mlaćanje prazne vidovdansko-zavetne slame i temu 2. napušavanje Visokog Mesta i iznalaženje načina da se Visoko Mesti strmopizdi podkastom.
Istini za volju, rusodupeljubivi američki podkasti - koji su bili tema naše jučerašnje kolumne - imaju dosta sličnosti sa našim podkastima istog žanra, uz jednu veoma bitnu razliku: američki rusopodkasteri postavljaju vrlo suvisla pitanja na koja njihovi rusodupeljubivi gosti odgovaraju artikulisanim, logički konzistentnim rečenicama, od kojih su - koliko god se ja ne slagao sa njima - većina ka vladičine.
Artikulacija, konzistencija i logika nama Srbima nikada nisu bile jača strana, a stvar se s vremenom samo pogoršavala. Ovde se sve radi na emocije, često isfolirane, loše odglumljene, ponekad naručene i plaćene. Mi smo amateri u istoriji.
Evo šta je pisac hteo da kaže: teme knjiga i programskih tekstova Aleksandra Dugina su vrišteći sumašedše i toksično jurodive - to u ogoljenoj formi pas s maslom ne bi pojeo - ali Duginovo besprekorno obrazovanje, načitanost, konzistentnost u sumanutosti mišljenja i stilska perfekcija artikulacije tog mišljenja čine da mnogi psi sve to pojedu bez truni masla i još pitaju: ima li repete. Psi su u suštini pojeli govno. Ali to je njihov, ne Duginov problem.
Kao što sam u više navrata pisao: Dugin je dibidus u pravu kad kaže da je stvarnost ono „što mi (jebo ja vas, prim. S. B.) kažemo da je stvarnost“ - sve su političke stvarnosti takve - razlika između Duginove stvarnosti i stvarnosti ovdašnjih bledunjavih Duginovih kopija (Lompara, Antonića npr.) jeste u tome što Dugin tu stvarnost konstruiše krajnje ubedljivo i što iza Duginove verzije stvarnosti stoji jako puno tenkovskih divizija i atomskih projektila, dočim iz rogobatnih stvarnosnih konstrukata naših patriotskih vizonara Dugina stoji qwrz od ovce.
Za razliku od Dugina i njegovih srbskih bledih kopija, gosti podkasta „Uncommon Knowlegde“ (produkcija: Univerzitet Stanford) - od kojih su većina svetski poznata imena - uopšte se ne upuštaju u konstruisanje političkih stvarnosti, nego nastoje da u tu stvarnost proniknu i da - ako se smem tako izraziti - u stvarnosnim konstruktima nađu rupe kroz koje bi mogla da se uvuče neka snošljivija stvarnost. Verovali vi meni ili ne, ali jedna od glavnih tema pomenutih podkasta su američko-srpske podele, koje su - saglasno mišljenju većine gostiju podkasta - opasnije za udružene koalicije Amerike, Rusije, Kine i Irana.
U jednom od tih podkasta istoričar Stiven Kotkin je rekao sledeće (a ja zapisao da ne bih morao citirati po sećanju): „Zemlje koje su poražene od spoljašnjeg neprijatelja mogu se ponovo uzdići, ali zemlje koje se zbog polarizacija, zatvaranja unutar homogenih, na krv i nož zavađenih grupa, nepoverenja u institucije i sklonosti teorijama zavere uruše iznutra, te su zemlje osuđene na propast.“
Svaka sličnost sa našom zemljom je slučajna, a ako nije boli nas qwrz, spasa nam nema, ali propasti nećemo.