"Izvlačio sam ljude iz teških udesa" Vozač autobusa Nenad pešači od Beča do Ostroga - krenuo na hodočašće od 1.200 kilometara sa jednim ciljem! (Foto)
Dok je većina ljudi praznike provela u krugu porodice, Nenad Janićijević, vozač autobusa poreklom iz Srbije, krenuo je na put dug 1.200 kilometara - peške, od Beča do manastira Ostrog.
Na ovom neobičnom i zahtevnom hodočašću, koje je započeo 29. marta, svakodnevno prelazi i do 40 kilometara, sam i bez pratnje, s jasnom porukom da svi vozači, bez obzira na to da li upravljaju automobilom, kamionom ili autobusom, bezbedno stignu kući.
Vođen višedecenijskim iskustvom rada na putevima širom Evrope, tokom kog godišnje prelazi i do 150.000 kilometara, Nenad je svedočio brojnim saobraćajnim nezgodama. Kaže da ga je upravo to navelo na ovaj poduhvat, a u više navrata je i sam učestvovao u pružanju pomoći povređenima na mestu nesreće, izvlačeći ljude iz teških udesa. Njegovo hodočašće nije humanitarnog karaktera i ne uključuje prikupljanje novca, već ga u potpunosti podržava i finansira austrijska kompanija za koju radi godinama.
Svedočio brojnim nezgodama
Nenad, koji je rođen u Smederevskoj Palanci a odrastao u Austriji, na putu kroz Austriju, Mađarsku, Hrvatsku, Bosnu i Crnu Goru suočava se s bolovima, umorom i izazovima, ali i velikom podrškom ljudi koje sreće usput.
Ostrog, za koji kaže da mu je oduvek bio želja, vidi kao krajnji cilj i lični zavet koji godinama nije uspevao da ostvari.
- Tokom vozačke karijere video sam mnogo udesa i loših stvari, a sve to me duboko pogađa. Pre nekoliko meseci sam izvlačio ženu i čoveka iz prevrnutog automobila u Italiji. Čovek je pijan upravljao vozilom, on je bio u šoku, a žena je imala posekotine. Pre nego što je došla hitna pomoć, previo sam je - kazuje nam Janićijević.
Njegova odluka ima i duhovnu dimenziju, a želja za odlaskom na Ostrog prati ga godinama:
- Ostrog mi je oduvek bio želja. Dva puta sam pokušao da odem automobilom i oba puta se auto pokvario usput. Posle toga sam sebi rekao: "Ako mi ne daš da dođem autom, ići ću peške" i tako je nastala ideja za ovaj poduhvat.
Srbin u duši, Austrijanac na papiru
Nenad ističe da je "Srbin u duši, a na papiru Austrijanac". Rođen je u Srbiji, ali je već sa 14 dana života otišao s roditeljima u Austriju. Inače dan, odnosno turu pešačenja, započinje oko devet ujutru, a završava najkasnije u 18 časova, kada pravi odmor u smeštaju. Noću ne pešači.
Ima podršku
Razdvojenost od porodice
Porodica, prijatelji i kolege su mu podrška od prvog dana.
- Oženjen sam i imam tri sina. I, naravno, najteži dani su mi bili tokom uskršnjih praznika, jer sam bio razdvojen od žene i dece, ali me držalo to što pešačim za zdravlje svih vozača - rekao nam je.
- Najteža su mi bila prva tri dana zbog bolova, jer nisam bio fizički pripremljen za ovakav poduhvat. Nakon toga, narednih šest do sedam dana kroz Mađarsku bilo je izazovno i zbog jezičke barijere, pa je i komunikacija bila otežana. Ulaskom u Hrvatsku sve se promenilo, tamo sam se osećao kao kod kuće, uz veliku podršku ljudi koje sam sretao, od reči ohrabrenja, obroka, do pomoći i gostoprimstva. Oduševljen sam gostoprimstvom koje sam tamo doživeo, a isto takvo srdačno gostoprimstvo nastavilo se i kroz Bosnu i Hercegovinu - navodi Janićijević za Kurir.
Bez pauze je pešačio 16 dana, a u Kotor Varoši, u Republici Srpskoj, napravio je u utorak prvi dan odmora, nakon čega je je nastavio put ka Kneževu. Koliko će put trajati, ne želi da planira unapred.
- Ne planiram ništa. Kako je Božja volja, tako ću stići. Ako sve bude u redu, nadam se da ću do Ostroga stići za oko dve nedelje - poručuje Nenad.