"DOBAR I LOŠ POLICAJAC" Analitičari o pretnjama Rusije evropskim državama: "Takve reči ne treba prihvatati kao šalu"
Ministarstvo odbrane Ruske Federacije objavilo je mapu na kojoj su pojedine evropske države označene kao potencijalne mete, pri čemu su navedeni i pogoni koji proizvode dronove i drugu vojnu opremu namenjenu ratu u Ukrajini.
Na spisku koji se odnosi na moguće ciljeve ruskih oružanih snaga nalazi se 12 evropskih država. Zamenik šefa Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev poručio je da će eventualni udari zavisiti od daljeg razvoja situacije, uz ironičnu poruku: „Mirno spavajte, evropski partneri“.
O ovim temama u emisiji "Usijanje“ na Kurir televiziji govorili su profesor doktor Dragan Petrović, fakultet "Singidunum" odsek za međunarodne odnose, diplomatiju i bezbednost, Srbislav Filipović, politički analitičar i Miodrag Kapor, stručnjak za energetsku politiku.
Da li su evropske fabrike legitimne mete?
Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, komponente za ukrajinske dronove proizvode kompanije u Nemačkoj, Turskoj, Izraelu, Španiji, Italiji i Češkoj. Dragan Petrović komentarisao je da li se ciljevi koje je navela Rusija mogu smatrati legitimnim metama:
- Odmah da kažem, mislim da od ovoga nema ništa. Medvedev je u ranijoj podeli karaktera u političkom rukovodstvu Rusije posle 2000. godine važio za prozapadno orijentisanog političara. Kada je bio predsednik od 2008. do 2012. godine bio je znatno mekši. Otkako više nije na tim visokim funkcijama, kao da je dobio ulogu da iznosi određene pretnje i izjave. U početku je to skretalo pažnju, ali se kasnije stekao utisak da funkcioniše po principu "dobar i loš policajac". Ipak, nije sve bezazleno. Smatram da do bombardovanja neće doći, to možemo reći sa 99,9 odsto sigurnosti, ali ovaj rat ulazi u neku rutinu i deluje kao njegov produžetak dok se situacija ne stabilizuje.
Ruske poruke kao politička retorika, ali uz upozorenje na moguće rizike
Kapor smatra da je reč o jednoj u nizu ekstremnijih izjava ruskih zvaničnika. Podseća da su još na početku sukoba poručivali da bi, ukoliko Nemačka pošalje čak i šlemove, a kamoli haubice i drugo artiljerijsko naoružanje, mogla biti sravnjena sa zemljom nuklearnim oružjem. Ocenjuje da je reč o svojevrsnoj igri reči i pristupu "dobrog i lošeg policajca", sa čime se, kako navodi, može složiti i sa ranijim analizama. Slične izjave, ističe, pojavljivale su se i ranije, ali se nisu obistinile, što je jedan od razloga zbog kojih su Sjedinjene Američke Države odlagale isporuku određenog naoružanja, a i danas izbegavaju slanje raketa dugog dometa.
Ipak, Filipović upozorava da ovakve poruke ne treba olako shvatati:
- Ja nisam sklon da takve reči prihvatam kao šalu i ne bi trebalo da se posmatraju na taj način. Iako postoji mala verovatnoća da dođe do direktnih udara, evropske zemlje i članice NATO-a veoma pažljivo procenjuju taj rizik. Međutim, možda ne govorimo o klasičnim bombardovanjima – moguće su i diverzije. Zašto bi se udari izvodili isključivo sa sopstvene teritorije, kada postoje i drugi načini delovanja - smatra Filipović.
On dodaje i širi kontekst globalne krize:
- Ono od čega treba ozbiljno strahovati jeste mogućnost da Treći svetski rat možda već objektivno traje, ako posmatramo ekonomski aspekt. Svi možemo da se složimo da postoje ogromni problemi u celom svetu, a Rusija, Kina, Bliski istok i Amerika suočavaju se sa ozbiljnim izazovima.
Koliko je bezbednost Evrope zaista ugrožena?
Dok jedni upozoravaju na eskalaciju, pa je tako Filipović ocenio da smo već u Trećem svetskom ratu, Petrović zaključuje da nema realnih razloga za širi sukob i da ne postoji neposredna opasnost od rata u Evropi, navodeći nekoliko ključnih argumenata:
- Prvi razlog je što nuklearno i hipersonično oružje praktično anuliraju mogućnost većeg sukoba. Drugi razlog je što Rusija ne pokazuje želju niti ambiciju da ratuje sa evropskim državama. Zatim se postavlja pitanje odakle dolazi takav narativ. U samim evropskim zemljama postoji podela – deo političara ne vidi Rusiju kao pretnju i posmatra je kao partnera, dok drugi zauzimaju suprotan stav. U većini zemalja postoje stranke koje se zalažu za saradnju sa Rusijom i one koje su protiv toga. Kada su ove druge na vlasti, često potenciraju takav narativ kako bi politički profitirale kod birača.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs