Nekada je bio grad bogataša, a sada je "grad duhova": Ležao je na zlatu, a više od 80 godina niko u njemu ne živi
Bodi je jedan od najautentičnijih "gradova duhova" na svetu jer nije samo prazna ljuštura, on je vremenska kapsula. Dok su drugi gradovi zlata srušeni ili modernizovani, Bodi je ostao u stanju koje istoričari nazivaju "zaustavljeno propadanje".
Zlatna groznica i eksplozivni uspon
Sve je počelo 1859. godine kada je Vilijam Bodej pronašao zlato u planinama Sijera Nevade. Tragično, Vilijam je umro u mećavi samo par meseci kasnije, ne znajući da će grad koji će nositi njegovo ime postati jedan od najbogatijih u Kaliforniji.
Vrhunac moći: Do 1879. godine, Bodi je imao oko 10.000 stanovnika. Iz rudnika je izvučeno zlato u današnjoj vrednosti od skoro 100 miliona dolara.
Grad je bio ozloglašen po bezakonju. Postojala je izreka: "Badman from Bodie" (Zloća iz Bodija). Ubistva, tuče i pljačke bili su svakodnevica. Jedna devojčica je u svoj dnevnik, kada je saznala da se seli tamo, zapisala čuvenu rečenicu: "Zbogom Bože, idemo u Bodi."
Početak kraja (1880–1910)
Kao i kod većine rudarskih gradova, pad je bio direktno povezan sa onim što se dešavalo ispod zemlje. Već 1880-ih, najbogatije žile zlata su počele da presušuju. Ljudi su počeli da odlaze u nove rudarske centre u Montani i Arizoni. Iako je broj stanovnika opao, Bodi je krajem 19. veka postao "mirnije" mesto. Umesto revolveraša, u gradu su ostale porodice, otvorene su crkve i škole.
Te 1892. godine, Bodi je dobio jedan od prvih sistema za prenos električne energije na daljinu u svetu, što je nakratko produžilo život rudnicima, ali nije moglo da zaustavi opšti trend.
Konačni udarci i napuštanje
Dva velika događaja su zapečatila sudbinu grada:
Veliki požar (1932): Dečak koji se igrao šibicama slučajno je izazvao požar koji je uništio 90% grada. Ono što danas vidimo je samo preostalih 10% nekadašnje metropole.
Drugi svetski rat: Vlada SAD je 1942. godine proglasila rudarenje zlata "neesencijalnom industrijom" zbog ratnih napora. Rudnici su zatvoreni, a poslednjih par porodica je spakovalo kofere i otišlo.
Stanje "zaustavljenog propadanja"
Bodi je 1962. godine postao Državni istorijski park. Ono što ga izdvaja je pravilo da se ništa ne obnavlja, ali se ne dozvoljava dalje propadanje.
Ako proviriš kroz prozor prodavnice, videćeš police i dalje pune robe (konzerve, odeća). U školama su i dalje udžbenici na klupama i kreda na tabli. Nameštaj je ostao u kućama jer su ljudi često odlazili misleći da će se vratiti, ili jednostavno nisu imali načina da prenesu teške stvari preko planinskih prevoja.
Bodi danas stoji kao spomenik pohlepi, nadi i surovosti života na Divljem zapadu. Interesantno je da, iako je u pustinjskom predelu, zime su tamo ekstremno surove sa ogromnim snegom, što je takođe doprinelo tome da grad ostane izolovan i očuvan od pljačkaša.