On je uveo esport na fakultete u Turskoj: Evo kako vidi budućnost ove grane
Njegov rad povezuje akademiju, industriju i državne institucije, gradeći most između mladih talenata i profesionalnog ekosistema. Kroz intervju otkrivamo kako je nastala ideja da se esport uvede u visoko obrazovanje, sa kojim izazovima se suočavao u procesu, kao i koje kompetencije smatra ključnim za studente koji žele da grade karijeru u ovom dinamičnom polju. Čakir deli viziju o tome kako će se esport u narednih 5 do 10 godina razvijati globalno, od integracije u obrazovne sisteme, preko profesionalizacije liga, do transformacije kroz nove tehnologije poput veštačke inteligencije, AR-a i VR-a.
Kako je nastala ideja da se razvije prvi zvanični univerzitetski esports kurikulum u Turskoj i koji su bili najveći izazovi u tom procesu?
Ideja je nastala kao rezultat dugoročnog posmatranja i direktnog iskustva u ovoj oblasti. Poslednjih godina esports ekosistem u Turskoj je brzo rastao; milioni mladih aktivno igraju igre, prate timove i teže da budu deo tog sveta. Međutim, primetio sam da se ovo snažno interesovanje u velikoj meri razvija neformalno i nestrukturirano, bez obrazovne podrške. Kao univerzitetski predavač, bio sam u stalnoj interakciji sa mladima i iz prve ruke sam video da oni esports vide ne samo kao hobi već i kao potencijalni karijerni put. Uprkos tome, postojao je jasan nedostatak akademskog okvira koji bi podržao i usmerio ovaj potencijal. Ovaj jaz doveo je do ideje da se esports strukturira kao multidisciplinarno polje studija na univerzitetskom nivou.
Sama priroda esportsa učinila je ovu ideju još smislenijom. Esports nije ograničen samo na igrače; uključuje više komponenti kao što su prenos, organizacija događaja, marketing, kreiranje sadržaja, analiza podataka, psihologija performansi, pa čak i pravo. Zbog toga kurikulum koji smo razvili nije bio dizajniran da se fokusira isključivo na veštine igranja, već kao holistički sistem koji omogućava studentima da se razvijaju u različitim ulogama unutar ekosistema. Naš cilj je bio da obrazujemo ne samo vešte igrače već i dobro osposobljene profesionalce koji mogu da odgovore potrebama industrije.
Jedan od najvećih izazova bio je da esports dobije priznanje kao legitimno akademsko polje. U tradicionalnijim obrazovnim perspektivama, igranje se često posmatra kao gubljenje vremena. Prevazilaženje ove percepcije zahtevalo je da predstavimo snažne dokaze, uključujući međunarodne primere, ekonomsku veličinu esportsa, njegove karijerne mogućnosti i njegov uticaj na mlade. Uveravanje akademskih institucija i donosilaca odluka bilo je jedna od najkritičnijih faza procesa.
Još jedan veliki izazov bila je potreba da se kurikulum dizajnira od nule. U to vreme nije postojao lokalni model u Turskoj na koji bismo mogli direktno da se oslonimo. Analizirali smo globalne najbolje prakse, ali smo se fokusirali i na izgradnju strukture koja odgovara lokalnom kontekstu i koja je praktična i održiva. Obezbeđivanje ravnoteže između disciplina, održavanje sadržaja ažurnim i integracija teorije i prakse zahtevali su pažljivo planiranje i kontinuirani razvoj.
Pored toga, izgradnja snažnog mosta između akademije i industrije bila je od suštinskog značaja. Pošto je esports oblast koja se brzo razvija, kurikulum je morao biti usklađen sa stvarnim potrebama industrije. Iz tog razloga uspostavili smo saradnje sa timovima, emiterima, organizatorima događaja i tehnološkim kompanijama kako bismo studentima omogućili praktično iskustvo.
Uprkos svim ovim izazovima, entuzijazam, kreativnost i motivacija mladih ljudi postali su najjača pokretačka snaga ove inicijative. Danas verujem da integracija esportsa u formalno obrazovanje predstavlja ne samo važan korak za Tursku, već i vredan model na međunarodnom nivou. Ona pokazuje da esports može da preraste iz hobija u strukturisano polje učenja i održiv karijerni put. U mnogim zemljama esports još uvek nije u potpunosti prepoznat kao akademska disciplina.
Šta smatrate ključnim za njegovu potpunu integraciju u sisteme visokog obrazovanja širom Evrope i šire?
Da bi esports bio u potpunosti integrisan u sisteme visokog obrazovanja širom Evrope i šire, mora najpre biti pravilno definisan i pozicioniran. U mnogim zemljama, esports se i dalje posmatra jednostavno kao „igranje igara“. Međutim, esports je kompleksan i multidisciplinaran ekosistem koji objedinjuje oblasti kao što su tehnologija, komunikacija, sportske nauke, biznis, psihologija i mediji. Zato je jasno komuniciranje ove višedimenzionalne strukture donosiocima odluka, akademskim institucijama i široj javnosti ključan prvi korak ka njegovom priznanju kao akademske discipline.
Drugi ključni faktor je razvoj snažnih, standardizovanih kurikuluma. Trenutno ne postoji široko uspostavljen globalni okvir za esports obrazovanje. Univerziteti treba da dizajniraju fleksibilne i savremene programe koji kombinuju teorijsko znanje sa praktičnim veštinama, a istovremeno su usklađeni sa potrebama industrije. Podrška ovim programima kroz međunarodne saradnje, razmene i zajedničke inicijative može značajno ubrzati njihovu integraciju i uticaj.
Podjednako je važno izgraditi snažnu vezu između akademije i industrije. Pošto je esports brzo menjajuće polje, obrazovni programi moraju ostati usko usklađeni sa realnim potrebama. Partnerstva sa developerima igara, esports timovima, emiterima, organizatorima događaja i tehnološkim kompanijama mogu studentima omogućiti praktično iskustvo, prakse i jasnije karijerne puteve nakon diplomiranja.
Podrška javnih politika i institucija takođe igra ključnu ulogu. Zvanično priznanje esportsa, uspostavljanje standarda kvaliteta i kreiranje podsticajnih mehanizama mogu ohrabriti univerzitete da ulažu u ovu oblast. U Evropi bi jača prekogranična saradnja i razmena najboljih praksi dodatno podržale bržu i usklađeniju integraciju.
Još jedan ključni element je razvoj kvalifikovanih edukatora. Broj akademskih stručnjaka za esports je i dalje ograničen. Zato je važno unaprediti postojeći akademski kadar i uključiti stručnjake iz industrije direktno u obrazovni proces. Ovaj hibridni pristup može obezbediti da studenti steknu i akademsko znanje i praktične veštine.
Na kraju, promena percepcije javnosti je suštinski deo ovog procesa. Porodice, edukatori i društvo u celini treba da prepoznaju esports ne samo kao oblik zabave već i kao legitimno polje za učenje, stvaranje i razvoj karijere. Kako se ta percepcija bude menjala, esports će moći da zauzme snažnije i održivije mesto u formalnim obrazovnim sistemima.
Vaš rad povezuje akademiju, državne institucije i industriju. Koliko je teško uskladiti interese ova tri različita sektora prilikom razvoja obrazovnih okvira za esports?
Usklađivanje interesa akademije, državnih institucija i industrije jedan je od najizazovnijih, ali i najvažnijih delova razvoja obrazovnih okvira za esports. Svaki od ovih sektora funkcioniše sa različitim prioritetima, rokovima i definicijama uspeha. Akademija teži naučnoj dubini, metodologiji i dugoročnoj održivosti; industrija je vođena brzinom, inovacijama i konkurentskom prednošću; dok državne institucije daju prioritet regulaciji, javnom interesu i dugoročnim politikama.
Dovođenje ova tri sektora zajedno prirodno zahteva pažljivo upravljanje različitim očekivanjima. Jedan od najvećih izazova je zapravo prevođenje između ovih različitih „jezika“. Ono što industrija vrednuje, kao što su agilnost i brza implementacija, ne poklapa se uvek sa strukturisanim i sporijim procesima akademije. Slično tome, teorijske osnove koje naglašava akademija ponekad mogu delovati previše apstraktno industriji. S druge strane, regulatorni okviri koje postavljaju javne institucije mogu se doživeti kao ograničavajući za privatni sektor. U ovom kontekstu, ključna uloga je da se deluje kao most i stvori zajednička vizija sa kojom svi akteri mogu da se usklade. U slučaju obrazovanja u esportsu, ovaj proces je u velikoj meri proces usklađivanja i integracije. Važno je jasno komunicirati da esports nije samo igranje, već širi ekosistem koji generiše ekonomsku, društvenu i obrazovnu vrednost. Kada svi akteri prepoznaju da je zajednički cilj razvoj mladih i zapošljivost, postaje lakše uskladiti interese ovih sektora.
Još jedan ključni aspekt je izgradnja poverenja. Efikasna saradnja zavisi od transparentnosti i međusobnog razumevanja. Akademija treba bolje da razume brzo promenljive dinamike industrije; industrija treba da prepozna dugoročnu vrednost obrazovanja; a javne institucije treba da razviju fleksibilne i podržavajuće politike koje podstiču saradnju. Kada se ovo poverenje uspostavi, partnerstva postaju znatno produktivnija i održivija.
Naravno, ovaj proces nije uvek gladak. Postoje trenuci kada se prioriteti sukobljavaju, procesi usporavaju ili očekivanja nisu potpuno usklađena. Međutim, uz jasnu komunikaciju, dobro definisane zajedničke ciljeve i posvećenost dugoročnoj saradnji, ovi izazovi se mogu efikasno prevazići.
Na kraju, povezivanje ova tri sektora nije samo izazov, to je velika prilika. Kada se spoje kapacitet akademije za proizvodnju znanja, praktična snaga industrije i podržavajuća uloga države, obrazovanje u esportsu može se razviti u mnogo snažniji, uticajniji i održiviji sistem.
Koje kompetencije i veštine smatrate najvažnijim za studente koji žele da izgrade karijeru u esportsu - ne samo kao igrači, već i kao profesionalci u širem ekosistemu?
Za studente koji žele da izgrade karijeru u esportsu, potrebne kompetencije daleko prevazilaze veštinu igranja. Esports je kompleksan i multidisciplinaran ekosistem, što znači da studenti moraju razviti širok skup veština koji kombinuje tehničke sposobnosti sa kognitivnim, socijalnim i kreativnim kompetencijama.
Pre svega, digitalna pismenost i tehnološka prilagodljivost su ključne. Pošto je esports zasnovan na tehnologiji, studenti treba ne samo da razumeju mehanike igara, već i da budu sposobni za analizu podataka, osnovno razumevanje softvera, efikasno korišćenje digitalnih platformi i brzo prilagođavanje novim tehnologijama. Veštine poput analize podataka, praćenja performansi i strateške optimizacije postaju sve važnije u različitim ulogama unutar ekosistema.
Podjednako su važne komunikacione i timske veštine. Bilo kao igrači ili u ulogama kao što su menadžment, produkcija ili organizacija događaja, sposobnost jasne komunikacije, davanja i primanja povratnih informacija i saradnje sa ljudima iz različitih oblasti je ključna. U esportsu uspeh često ne zavisi samo od individualnog talenta već od toga koliko tim funkcioniše kao celina.
Još jedna ključna kompetencija je strateško razmišljanje i rešavanje problema. Okruženje esportsa zahteva brzo donošenje odluka, prilagođavanje pod pritiskom i sposobnost reagovanja na stalno promenljive situacije. Ove veštine su važne ne samo za igrače već i za trenere, analitičare, menadžere i druge profesionalce.
Kreativnost i veštine kreiranja sadržaja takođe su sve važnije. Esports nije samo takmičenje, već i deo digitalnih medija i industrije zabave. Studenti koji umeju da kreiraju zanimljiv sadržaj, vode društvene mreže, proizvode video materijal ili pričaju priče imaju širok spektar mogućnosti za karijeru.
Pored toga, etička svest i digitalna odgovornost ne smeju se zanemariti. Zbog kompetitivne prirode esportsa, važno je razviti zdrave navike igranja, održavati digitalni balans i ponašati se odgovorno u online okruženju. Ovi faktori su ključni za dugoročan uspeh.
Na kraju, prilagodljivost i kontinuirano učenje možda su najvažnije kompetencije. Esports i tehnologija se brzo razvijaju, pa veštine brzo zastarevaju. Studenti moraju ostati radoznali, stalno unapređivati znanje i biti otvoreni za nove alate i trendove.
Kako obrazovni sistemi mogu ostati dovoljno fleksibilni da prate industriju koja se stalno menja?
U tako brzo promenljivoj oblasti kao što je esports, sposobnost obrazovnih sistema da ostanu fleksibilni i prilagodljivi je ključna. Tradicionalni modeli obrazovanja su često rigidni i sporiji, dok su esports i digitalne industrije dinamične i stalno se menjaju.
Zbog toga obrazovni sistemi moraju postati agilniji i modularni. Umesto statičnih programa, potrebno je razvijati kurikulume koji se mogu redovno ažurirati. Kratki kursevi, sertifikati i fleksibilni putevi učenja igraju važnu ulogu.
Saradnja sa industrijom je takođe ključna. Partnerstva sa kompanijama i profesionalcima omogućavaju studentima praktično iskustvo i osiguravaju relevantnost programa.
Obrazovanje treba da se fokusira na to kako učiti, a ne samo šta učiti. Projektno i problemsko učenje pomažu studentima da se lakše prilagode promenama.
Razvoj nastavnog kadra je takođe važan, kao i korišćenje tehnologije poput online platformi i AI alata.
Na kraju, obrazovni sistemi moraju biti otvoreni za eksperimentisanje i inovacije.
Kako vidite budućnost esportsa u narednih 5 do 10 godina?
U narednih 5 do 10 godina, esports će postati mnogo razvijeniji i institucionalizovan kao sport i akademska disciplina. Iako se još uvek ponekad posmatra kao nešto novo, već je postao stabilan i rastući ekosistem.
U sportskom smislu, esports će se više približiti tradicionalnim sportovima, sa jačim federacijama, standardizovanim ligama i profesionalnijim takmičenjima.
U obrazovanju će se broj programa povećavati i postajati strukturiraniji i usklađen sa međunarodnim standardima. Esports će se integrisati i u niže nivoe obrazovanja.
Tehnologija poput veštačke inteligencije, analitike, proširene i virtuelne realnosti dodatno će oblikovati industriju. Industrija će nastaviti da raste i stvara nova radna mesta u različitim oblastima. Društveni uticaj esportsa će takođe rasti, posebno u povezivanju mladih i podsticanju kreativnosti. Uz pravilnu regulaciju i odgovoran pristup, esports može da se razvija održivo i uravnoteženo. U narednoj deceniji esports će se dodatno afirmisati kao globalni ekosistem na preseku sporta, obrazovanja, tehnologije i kulture.
Profesor Yasin Nuri Cakir biće učesnik na Montenegro Future Festivalu, koji se održava u Baru od 24. do 27. aprila.