Američki predsednik protiv američkog pape
Nespreman da se suoči s bilo kakvom kritikom, Tramp je napadom na papu Lava XIV otvorio front na čije su dve strane svetovno i duhovno najmoćniji ljudi planete.
Prvi američki papa je tokom godinu dana svog pontifikata govorio protiv vojnog avanturizma u Venecueli, a konkretno se, ne pominjući Trampa, usprotivio njegovoj pretnji da će „čitava (persijska) civilizacija umreti u danu“ ukoliko ne otvori tesnac Ormuz. „Bog ne sluša molitve onih koji vode ratove.“
Poglavar 1,4 milijarde rimokatolika na svetu je tokom uskršnje mise na rimskom Trgu Svetog Petra izjavio: „Gospodari rata pretvaraju se da ne znaju da je za razaranje potreban samo jedan trenutak, dok često čitav život nije dovoljan da se ponovo izgradi.“
Šef Bele kuće, kome je oslonac na silu temelj sve militantnije unutrašnje i spoljne politike, nazvao je papu „slabićem“ koji je „užasan za spoljnu politiku“ i tako podsetio na omalovažavajuće pitanje koje je Josif Staljin postavio tokom Drugog svetskog rata: Koliko papa ima divizija?
„Ne želim papu koji kritikuje predsednika Sjedinjenih Država“, napisao je Tramp i dodao u svom arogantnom stilu da Lav XIV i ne bi postao papa da on nije bio izabran. Tramp je istog dana postavio foto generisan veštačkom inteligencijom koji ga, poput Hrista, prikazuje kako leči obolelog. Post je povukao, ali onda je objavio novi na kome Hrist grli Trampa - što bi trebalo da znači da je njegova moć božanska.
„Ne strahujem od Trampove administracije“, poručio je papa tokom nedavne posete Africi. „Teško onima koji manipulišu religijom i imenom Gospoda radi svojih vojnih, ekonomskih i političkih ciljeva, povlačeći ono što je sveto u tamu i prljavštinu.“
„Svetom hara šačica tirana. Oni žmure pred činjenicom da se milijarde dolara troše na ubijanje i razaranje, dok sredstva neophodna za lečenje, obrazovanje i obnovu nigde ne mogu da se nađu.“
Jasno da je papa mislio na 28 milijardi dolara, koliko je SAD koštao rat protiv Irana pre primirja - dovoljno za zbrinjavanje dva miliona dece na godinu dana.
Kritike pape, koji je odrastao u Čikagu, nesumnjivo štete Trampovoj administraciji, koja promoviše hrišćanska nacionalna osećanja ili koristi hrišćansku ideologiju kao opravdanje svojih akcija.
Reči svetog oca znaju da budu ubojitije od strateških bombardera ili laserski navođenih projektila, ali Tramp ne bi da deli moć. Pošto je tokom prvog mandata nezapamćeno polarizovao američki narod, sada produbljuje jaz između različitih verskih kongregacija.
Oko 53 miliona Amerikanaca su rimokatolici, najveća hrišćanska dominacija u SAD. Više od 50 odsto katolika glasalo je za Trampa na izborima 2016. i 2024, ali se ne odriču svoje vernosti papi. Ne bi da njihov predsednik verbalno ratuje s biskupom Rima i Hristovim vikarom na zemlji.
„Papa može da kaže šta želi, i želim da on kaže šta želi, ali ja mogu da se ne slažem“, kaže Tramp i dodaje da nije njegov „veliki fan“. Tramp je u mladosti posećivao crkvu na Menhetnu koju je vodio protestantski pastor, predvodnik žestoke kampanje protiv Džona F. Kenedija, prvog katolika na mestu predsednika SAD. Da li je mladalački omraz uzrok nezapamćenog ataka na papu? Ili je to potreba da se eksplozivno uzvrati svakome ko se usudi da kritički preispituje Trampove reči i dela?
Iz Trampove okoline nadmeno papu podučavaju teologiji. Neka bude „oprezan“ kada o tome priča, poručuje potpredsednik Džej Di Vens, koji se nedavno preobratio u katoličanstvo. Majk Džonson, portparol Bele kuće, smatra da papa ne razume moralnu filozofiju „pravednog rata“.
Papa je objasnio da nije imao nameru da polemiše s Trampom kada je pominjao „tirane“. Rekao je da su njegove primedbe bile napisane pre politizujućih komentara američkog predsednika, „koji me uopšte ne interesuje“.
Izvesno je da rimokatolici nemaju prijatelja u Beloj kući.