Glumica Jelena Gavrilović otvorila dušu: O Prvom maju, koncertima, zaradama i ko je "veliki gospodin" među umetnicima
Glumica i pevačica Jelena Gavrilović ne prestaje da pomera sopstvene granice. Publiku je nedavno obradovala vestima da se i u Srbiji prikazuje američka serija "Robin Hud", a sada se sprema za još jedan veliki iskorak - koncertni spektakl "The 3", zakazan za 30. maj u beogradskoj MTS dvorani. Ovog puta Jelena se ne nalazi samo pod svetlima reflektora uz koleginice Mariju Jelić i Lenu Kovačević, već prvi put hrabro preuzima i zahtevnu ulogu kreativnog producenta. U prazničnom razgovoru, dok se svet usporava, a ona ubrzava tempo, razgovarali smo o lepoti i težini stvaranja nečega iz temelja, muzičkoj magiji koju deli s Borisom Režakom, humanosti koja se nosi iz kuće, ali i o tome zašto je čelična disciplina najbolji saveznik prave umetničke slobode.
Razgovaramo u predvečerje 1. maja. Šta za vas danas predstavlja Praznik rada? Da li je to prilika za predah?
- Znate, kod nas glumaca praznici često imaju drugačiji ukus. Dok se svet usporava, mi smo obično u najvećem zamahu. Za mene je 1. maj uvek imao tu neku nostalgičnu notu, miris prirode i porodičnog okupljanja, ali kako sazrevam, sve više ga doživljavam kao slavljenje same privilegije da radim ono što volim. Rad koji volite - on vas ispunjava. Ove godine moj "uranak" je u znaku priprema, nota i produkcionih sastanaka. Moj odmor će biti onaj trenutak kada se ugase svetla u dvorani i krene prvi takt. To je moj mir.
Kako ste zaradili prvi novac?
- Tokom srednje škole nastupajući sa svojim bendom u Lazarevcu. Grupa se zvala Capricorns (Jarčevi). Ne sećam se ni koliko smo novca dobili. Bila sam srećna što imam svoj džeparac i što ne moram da tražim novac od roditelja.
Pogledajte naše glumce u seriji "Robin Hud"
Nedavno ste zakoračili u svet epske avanture u seriji "Robin Hud", koja je snimana u Srbije. Kako je bilo izgubiti se u tim vremenima i kakvu ženu igrate u ovoj novoj interpretaciji legendarne priče?
- Neobičnu. Igram sakonsku boginju koja se pojavljuje kad se Robin Hud preispituje. Trudim se da mu budem putokaz. Rad na međunarodnim projektima kao što je "Robin Hud" je uvek dragoceno iskustvo jer vas podseti koliko je naša profesija zapravo univerzalna. Moja uloga je slojevita i ponovo je probudila ono dete u meni koje se zaljubilo u glumu.
Koncert "The 3" 30. maja u MTS dvorani nije samo vaš muzički povratak pred beogradsku publiku već i debi u ulozi kreativnog producenta. Kako se snalazite iza kamere i šta vas je nateralo da preuzmete kontrolu nad celim procesom?
- Biti producent je potpuno nova zver (smeh). Samo sam jedan od producenata, više kreativni producent. Kao glumica, navikla sam da dođem na gotov set, gde je neko drugi mislio o svemu, a moj posao je "samo" da budem istinita u kadru. Ovde sam ja ta koja brine o svakom kablu, o svakom svetlu, o marketingu, o emociji koju publika treba da ponese kući. Želela sam potpunu slobodu. Želela sam da ovaj koncert ne bude samo niz pesama već vizuelno-muzički doživljaj, jedna intimna ispovest. Teško je, odgovornost je ogromna, ali postoji nešto neverovatno uzbudljivo u tome kada stvarate nešto od nule. MTS dvorana ima tu specifičnu, otmenu atmosferu koja se savršeno uklapa u moju viziju. Pripremam repertoar koji će nas prošetati kroz svetsku muziku, od klasične preko popa i mjuzikla do filma. Divno je što će mi na sceni društvo praviti Marija Jelić i Lena Kovačević. Marija je delila scenu s Domingom, a Lena sjajno pliva u svakom žanru.
Da li će vam se na sceni pridružiti Boris Režak? Vaša saradnja već duže vreme intrigira javnost, a vaši vokali se stapaju na jedan gotovo magičan način. Šta je to što Borisa čini tvojim savršenim muzičkim partnerom?
- Neka to ostane iznenađenje. Boris je, pre svega, veliki gospodin i umetnik sa ogromnim integritetom. Retko se sreću ljudi s kojima se razumete bez previše reči, onim "muzičkim čulom". Naši glasovi imaju sličan senzibilitet - on donosi tu neku toplinu i stabilnost, dok ja volim da se igram s dramatikom. On je partner koji vas tera da budete bolji. Snimili smo nedavno i spot "Poruka za nju". Nema tu glume, samo čista emocija.
Šta publika može da očekuje od te večeri u MTS dvorani? Da li će to biti Jelena koju poznajemo sa ekrana ili neka nova?
- Biće to i jedna i druga. Nemoguće je odvojiti glumicu od pevačice, jer ja svaku pesmu proživljavam kao ulogu. Ali biće mnogo više "mene". Želim da napravimo svet u malom, gde je umetnost jedino merilo vremena.
Nikad ne ističete da se bavite humanitarnim radom...
- Iskreno, smatram da humanitarni rad nije nešto čime čovek treba previše da se hvali. To je stvar kućnog vaspitanja i neke unutrašnje potrebe da uzvratite zajednici. Uvek polazim od toga da naša umetnost i prepoznatljivost u javnosti dobijaju pravi smisao tek kada ih iskoristimo da uradimo nešto plemenito za one kojima je pomoć najpotrebnija. Zato se uvek rado odazovem kada znam da moj glas može da napravi razliku. Bilo mi je, recimo, izuzetno zadovoljstvo i velika čast kada sam u Njujorku imala priliku da budem domaćin i zapevam na donatorskoj večeri Srpskog filantropskog udruženja. Tada smo uspeli da prikupimo više od 85.000 dolara za Fondaciju Studenica kako bismo stipendirali naše talentovane studente koji nemaju finansijsku podršku. To su stvari koje vam zaista napune srce. Važno je da budemo solidarni, a ja ću uvek koristiti svoje društvene mreže da podržim takve ciljeve, bez potrebe da od toga pravim ličnu promociju.
Posebno mesto u vašem srcu imaju deca?
- Apsolutno! Uvek to ističem - najviše volim da radim za decu. Ona su naša najčistija, najiskrenija, ali bogami i najzahtevnija publika. Kod dece nema foliranja, oni nepogrešivo osete iskrenu emociju i odmah vam pokažu da li vam veruju ili ne. Kada uspete da doprete do njihovih srca i izmamite im osmeh, to je definitivno najveća nagrada za svakog umetnika. Zbog te posebne veze koju imam s najmlađima, uvek se neizmerno radujem projektima koji su posvećeni upravo njima. Bilo mi je, na primer, ogromno zadovoljstvo što sam imala priliku da budem deo našeg kultnog festivala Dečje beogradsko proleće.. Za taj festival me vežu zaista predivne uspomene, a posebno mi je drago što sam u okviru njega snimila i izvela dve prelepe dečje pesme. Ta energija, razdraganost i radost koju podelite s decom dok pevate za njih je nešto magično i ne može se uporediti ni sa jednim drugim profesionalnim iskustvom.
Za kraj, s obzirom na to da ste sada kreativni producent i zvezda večeri - kako balansirate između discipline i kreativnog haosa?
- Teško. Ipak, disciplina je moja najbolja prijateljica. Bez nje, kreativnost je samo rupa bez dna. Naučila sam da uživam u strukturi jer mi ona daje slobodu da budem luda na sceni. Moja poruka svima koji se plaše novih uloga u životu je - zakoračite! Možda ćete se saplesti, ali osećaj kada sami režirate svoj uspeh je neprocenjiv.
Bonus video: Jelena o ulogama u filmovima za decu