SRBIJA NEMA PRED SLIKAMA BOLA I TUGE I POSLE TRI GODINE: Mladost dva sela zauvek zbrisana u samo jednoj noći, muk u Duboni i Malom Orašju (FOTO)
Te kobne večeri, u ovaj isti dan pre tri godine, mladost i budućnost Dubone i Malog Orašja zauvek je zbrisana sa lica zemlje u krvavom piru samo jednog čoveka i to samo dan posle masakra u beogradskoj OŠ Vladislav Ribnikar u kojoj je prekinuto detinjstvo devetoro dece, a 10 porodica i cela Srbija zavijeni u crno.
Teško je i tužno danas u Duboni i Malom Orašju, ne čuje se ništa, prođe tek poneko, za porodice koju su izgubile svoje najmilije današnji dan je najteži.
Kobne večeri 4. maja te 2023. godine, masovni ubica Uroš Blažić, inače komšija nekih od žrtava, zauvek je promenio ova mesta.
Meštani dva sela kažu da glavnim ulicama odzvanjaju tek poneki koraci, ali tuga je svuda, u praznim dvorištima, pognutim pogledima i crnini po kojoj prepoznaju porodice ubijenih.
Najmlađi među ubijenima imao je samo 15 godina, a njihova imena danas stoje uklesana ne samo na spomenicima, već i u svesti čitavog naroda.
Devetoro mladih ubijeno
1. Nikola Milić (15), Malo Orašje
2. Aleksandar Milovanović (17), Malo Orašje
3. Marko Mitrović (18), Malo Orašje
4. Lazar Milovanović (19), Malo Orašje
5. Nemanja Stevanović (21), Malo Orašje
6. Petar Mitrović (25), Malo Orašje
7. Kristina Panić (19), Dubona
8. Milan Panić (22), Dubona
9. Dalibor Todorović (24), Dubona
Tuga ne jenjava
Porodice ubijenih i dalje gotovo svakodnevno odaju počast svojim najmilijima na društvenim mrežama, objavljujući fotografije i potresne poruke.
Jedan od preživelih, Jovan Ranković (21) iz Malog Orašja, ranije je za Kurir opisao stravične trenutke kroz koje je prošao te noći, kada su mu ubijeni prijatelji, a on teško ranjen.
- Počeo je da rešeta. Pravio sam se da sam mrtav, da me ne dokrajči - rekao je tada Ranković i dodao da je pokušao da se sakrije iza stabla, ali bezuspešno, jer se napadač vratio.
- Beli duks me je odao, video je kako virim iza drveta i rekao mi: "Ej, ti, iza drveta!", i počeo da puca na mene, tada me je pogodio opet u stomak. Pokušao sam da bežim, ali sam se sapleo i u trenutku odlučio da ostanem tu i da nepomično ležim. Pravio sam se da sam mrtav, nisam se pomerao... - opisao je preživeli mladić krvavu noć.
Scene koje su te noći zatekle meštane Dubone i Malog Orašja, kako kažu, ne mogu da se opišu. Dubona, nekada mesto dečje graje i smeha, danas je utihnula, dok u Malom Orašju, svega nekoliko kilometara dalje, bol je jednako dubok. Na zidu stoji mural sa imenima žrtava i jednom rečju: "Živite", što svakodnevno podseća na masakr i one koji žrtve nisu poznavali.
Kurir.rs