SVETI VASILIJE NIJE HTEO DA SE ODREKNE HRISTA: Car mu nudio bogatstvo i moć, a onda naredio strašnu smrt – čudo posle pogubljenja zapanjilo vernike
Dodajte Kurir u vaš Google izborSrpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas molitveno obeležavaju dan Svetog sveštenomučenika Vasilija, episkopa amasijskog, velikog stradalnika za veru Hristovu koji je život položio ne odričući se istine i Jevanđelja ni pred carevima ni pred mukama. Njegovo ime ostalo je upamćeno kao simbol nepokolebljive vere, hrabrosti i duhovne snage u vremenima velikih progona hrišćana.
Sveti Vasilije živeo je u vreme cara Likinija, vladara Istočnog rimskog carstva koji je u početku podržavao hrišćane, ali se potom odrekao Hrista i započeo novi talas strašnih progona. Crkve su ponovo zatvarane, vernici mučeni, a mnogi prisiljavani da prinose žrtve idolima. U takvom vremenu Vasilije je kao episkop grada Amasije okupljao narod, učio ga veri i hrabrio hrišćane da istraju uprkos strahu i nasilju.
U njegov život tada ulazi i pobožna devica Glafira, sluškinja carice Konstancije i tajna hrišćanka. Bežeći od nečistih namera cara Likinija, ona je utočište pronašla upravo kod episkopa Vasilija u Amasiji. Svetitelj ju je zaštitio i sakrio, a Glafira je sav svoj imetak dala za izgradnju nove crkve u gradu. Međutim, kada je car saznao gde se nalazi, naredio je da mu Vasilija dovedu okovanog u Nikomidiju.
Pred carem se sveti Vasilije držao dostojanstveno i bez straha. Likinije mu je nudio bogatstvo, čast i visoki položaj ako se odrekne Hrista i pokloni idolima, ali je episkop sve odbio. Govorio je da je zemaljska slava prolazna, a da je jedino večna istina u Hristu. Njegove reči još više su razbesnele cara, koji je naredio da svetitelju odrube glavu i njegovo telo bace u more.
Pred samo pogubljenje Sveti Vasilije kleknuo je na morskoj obali i dugo se molio za svoj narod, za Crkvu i za sve vernike da ostanu čvrsti u veri. Potom je mirno pružio vrat dželatu, verujući da odlazi Gospodu kome je služio čitav život. Njegovo telo i glava bačeni su u more kako hrišćani ne bi mogli da ga sahrane.
Ali, prema predanju, dogodilo se veliko čudo. Njegovim učenicima i vernom Elpidiforu u snu se javio anđeo i rekao gde da traže telo svetitelja. Kada su bacili mreže u more, pronašli su telo Svetog Vasilija potpuno netruležno, sa glavom čudesno spojenom sa telom, dok se iz njega širio blagouhani miris. Vernici su ga sa suzama preneli u Amasiju i sahranili u crkvi koju je sam podigao.
Nedugo potom car Likinije izgubio je vlast i skončao u progonstvu, dok je hrišćanstvo nastavilo da se širi Rimskim carstvom. Crkva je Svetog Vasilija upamtila kao velikog sveštenomučenika koji je život dao za veru, a njegovo stradanje i danas se među vernicima pominje kao primer kako vera, hrabrost i istina mogu nadjačati i najveće progone i strahove.
Kurir.rs