Moj otac je bio 35 godina stariji od majke: Svi su im se čudili, a ovako je izgledalo moje detinjstvo sa njima
Dodajte Kurir u vaš Google izborVeze sa velikom razlikom u godinama oduvek izazivaju podeljena mišljenja. Dok jedni veruju da prava ljubav ne poznaje godine, drugi u takvim odnosima vide neravnopravan odnos moći, različite životne faze i neizbežne probleme koje vreme donosi. Ipak, za jednog muškarca iz Velike Britanije priča njegovih roditelja zauvek je promenila način na koji gleda na ljubav, porodicu i starenje.
Njegov otac bio je udovac u kasnim pedesetim godinama kada je u jednom pabu u Norfolku upoznao njegovu majku, tada devojku u ranim dvadesetim. Uprkos čak 35 godina razlike, među njima se odmah rodila ljubav. Nekoliko godina kasnije dobili su prvo dete, venčali se 1984. godine, a potom je stigao i njihov drugi sin.
Otac je imao 65 godina kada je otišao u penziju, pa je dečak praktično odrastao uz oba roditelja kod kuće. Kaže da je njegovo detinjstvo bilo ispunjeno pažnjom, zajedničkim trenucima i osećajem sigurnosti, uprkos tome što porodica nije živela luksuzno.
– Nikada nismo bili bogati, ali nismo ni oskudevali. Živeli smo od očeve penzije, nije bilo kredita, a svake godine išli smo na porodični odmor – prisetio se.
Iako su ga školski drugovi često zapitkivali kako je to imati toliko starijeg oca, njemu to nikada nije bilo neobično.
– Nisam znao za drugačije. Nikada me nije bilo sramota što mi je otac stariji. Bio sam samo srećan što je uz mene – rekao je.
Njegov otac, uprkos ozbiljnim zdravstvenim problemima, nikada nije odustajao od porodičnog života. Preživeo je rak prostate, imao dve operacije kuka, ali je i dalje pokušavao da igra fudbal sa sinom u dvorištu. Prijatelji njegovog sina obožavali su ga i često ga nazivali „legendom“.
Posebno pamti trenutak iz tinejdžerskih dana kada je sa društvom svratio kući pre izlaska u grad.
– Tata im je ponudio piće i svima sipao šeri. Svi smo bili oduševljeni njime – ispričao je kroz osmeh.
Tek u dvadesetim godinama počeo je da shvata da njegov otac nije nepobediv. Nakon jednog pada porodica je morala da prilagodi kuću njegovim potrebama, postavljajući rukohvate i posebnu stolicu za tuširanje.
Ipak, i u dubokoj starosti ostao je neverovatno samostalan. Kosio je travu, prao automobil i odbijao pomoć gotovo do poslednjih dana života.
Preminuo je 2020. godine, u 98. godini, nakon srčane slabosti. Njegova poslednja želja bila je da ne umre u bolnici, što je porodica ispoštovala.
– Preminuo je mirno kod kuće iste večeri – rekao je njegov sin.
Nakon njegove smrti majka je teško podnela prazninu, jer je, kako kaže, otac bio „stalno prisustvo“ u kući i čovek na kojeg je uvek mogla da se osloni.
Danas smatra da ga je upravo odnos njegovih roditelja naučio da godine ne moraju biti prepreka ukoliko među ljudima postoji iskrena ljubav i poštovanje.
– Razumem zašto neki misle da je velika razlika u godinama problem, posebno kada su u pitanju deca i strah da će stariji roditelj prerano otići. Ali kada pogledam svoje roditelje, znam da je među njima postojala prava ljubav i zbog toga sam zahvalan za svaki trenutak koji sam proveo sa ocem – zaključio je.
(Kurir.rs/INews)
Video: Jeziva statistika o brakovima u Srbiji