Evo koja je to bila stvar. Budući da sam osnovano pretpostavljao da Danas čitaju - i da pod Danasovim tekstovima komentare ostavljaju - isključivo čitaoci eurograđanske provenijencije, koji povazdan osipaju drvlje i kamenje na dubare, prostakluke i lagarije Informera, Pinka i slično, nije mi bilo baš najjasnije zašto otprilike 96% komentara zvuči kao da ih je pisao Dragan J. Vučićević na vrhuncima kontrainspiracije.
A kako zvuče, hajde da pogledamo na jednom nasumično odabranom komentaru ispod intervjua u Novoj, koju Visoki čitaoci sigurno ne čitaju, kao što nisu čitali (niti čitaju) Danas. Evo šta npr. kaže određeni „Handsom Samson“: „Dok god budete davali prostor mentolima kao što je dotični (čitaj: moja neznatnost), zamlaćivaće nas (jebo ja vas, prim. S. B.) i praviti budalama ovi koji trenutno vladaju.“ A evo, recimo, šta piše „Belo odelo“: „Aj na bankomat!!! Uplatili su.... ha ha ha.“
Da nekim slučajem u redakcijama ne sede dežurni urednici koji filtriraju komentare i ne „puštaju“ najvulgarnije, najagresivnije i najgluplje - zbog čega komentator „Marko“ vapi: „Pobogu, objavite mi komentar“ - siguran sam da bi DJV i njegova ekipa imali šta da nauče.
Posle pomnog višegodišnjeg analiziranja komentara i komentatora - među kojima sam prepoznavao i neke koje lično poznajem, a koji su pod pseduonimima pisali ono što zbog građanskog reda javno nikad ne bi izgovorili - došao sam do zaključka da je mit o dvema Srbijama - jednoj ko bajagi pametnoj, boljoj, pristojnijoj i drugoj glupoj, prostačkoj, siledžijskoj i kradljivoj - lažan kao i svi srpski mitovi, s tom razlikom što ova druga, nazovimo je autentično radikalska Srbija, ne krije da je takva, čak se time i ponosi, dočim se ova druga folira i pretvara da je onakva kakva suštinski nije, kakva bi možebiti i htela da bude, ali joj ne ide od ruke.
Ima tu još jedna bitna srpska razlika između Prve i Druge Srbije. Prva uspeva da se organizuje, drugoj to već vekovima ne ide od ruke, čak i u situacijama kad je neko drugi, a da ona dupetom ne mrdne, donekle organizuje - kao što je to donekle učinio Đinđić - onda se brzo vrati na staru stazu grešnika i posle do neba nariče nad „propuštenim šansama“ i „nedogođenim šestim oktobrom“.
Hajde da opet izvadimo iz naftalina oca Tadeja i njegovu ka vladičinu misao: „Kakve su ti misli, takav ti je život.“ Šta god ko da mislio, neka misli, ali neka zna: naši životi, naše politike i sva naša sranja verno su ogledalo našeg u suštini primitivnog i nasilničkog načina mišljenja, uz časne izuzetke, zajedničkog celokupnoj populaciji jednog društva (po svemu sudeći nepovratno) zalutalog u istoriji.
U tom smislu imam poruku za nekog ko bi u dalekoj budućnosti, kao Đinđić, mogao pomisliti da bi se stvar možda mogla opraviti: Ostani tu gde si. A ja sad odoh na bankomat da vidim da li su stigle pare.