"NANJUŠILI SU TRENUTAK, MORAMO DA BUDEMO SPREMNI" Posle Islanda, jedna od najbogatijih zemalja razmatra ulazak u EU?!
Dodajte Kurir u vaš Google izborNadolazeći islandski referendum o pristupnim pregovorima mogao bi Norveškojda otvori prostor da pitanje članstva u Evropskoj uniji ponovo vrati na političku agendu, prenosi ugledni list "Politico" u tekstu u kojem se ističe da su proevropski glasovi u Evropi "nanjušili svoj trenutak".
Naime, Islandće u avgustu održati referendum o tome da li treba ponovo da pokrene pregovore o pristupanju Evropskoj uniji. Za Norvešku bi to moglo da znači povratak pitanja EU na političku agendu.
- Imamo ovo leto da stvorimo kritičnu masu oko pitanja Evropske unije - rekla je Trine Lise Sundnes, poslanica Laburističke partije i predsednica proevropskog Evropskog pokreta, organizacije koja se već 80 godina zalaže za članstvo Norveške u Uniji.
Norveška i Island imaju sličan odnos sa Evropskom unijom: duboko su integrisani u jedinstveno tržište, ali nisu punopravne članice.
To je pozicija kojom su mnogi njihovi građani sasvim zadovoljni. Međutim, ako bi se Rejkjavik okrenuo Briselu, to ne bi uticalo samo na postojeće institucije i trgovinske okvire; Oslo bi ostao znatno usamljeniji nego do sada.
Norveški zagovornici članstva u EU smatraju da bi se time otvorio redak politički prostor.
- Ako Island glasa za, to će i u Norveškoj pokrenuti raspravu o tome da li treba da se pridružimo - rekla je Sundnes u razgovoru za "Welt" koji prenosi "Politico".
- Moramo da budemo spremni - poručila je.
Drugačija Unija
Norvežani su se o pristupanju Evropskoj uniji već dva puta izjašnjavali na referendumu. Oba puta tesna većina bila je protiv. Međutim, od poslednjeg referenduma prošlo je više od 30 godina i mnogo toga se promenilo.
- Evropska unija o kojoj smo raspravljali 1994. više ne postoji - kaže Sundnes.
Norveška je članica Evropskog ekonomskog prostora, šengenskog prostora i partner u više od stotinu bilateralnih sporazuma, što znači da je već snažno povezana sa Unijom, posebno u ekonomskoj politici.
Svake godine plaća stotine miliona evra kroz naknade i doprinose. U međuvremenu je Evropska unija, naročito nakon pandemije koronavirusa i ruske agresije na Ukrajinu, postala važan akter i u drugim oblastima politike.
Međutim, norveški položaj ima i ozbiljan nedostatak. Kao nečlanica, Norveška nije automatski deo evropskih dogovora, već mora mukotrpno da pregovara o pristupanju svakom pojedinačnom aranžmanu. Osim toga, van je carinskih pitanja, što joj je, na primer, stvaralo probleme u trgovinskim sporovima sa Sjedinjenim Državama.
- Više od 30 godina dobro smo živeli sa EGP sporazumom - kaže Sundnes.
- Ali sada ga prerastamo. On više nije dovoljan za svet u kojem danas živimo.
Aleksander Fosen Lange vidi stvari potpuno drugačije. Kako prenosi "Politico", sedi u kancelariji organizacije Nei til EU - "Ne EU" - u centru Osla. Kada je održan referendum 1994. godine, "Nei til EU" imao je više od 100.000 članova, uglavnom iz sindikata i levih političkih partija.
- Verujem da je ta činjenica igrala veliku ulogu u tome što je Norveška glasala protiv. To je naša ponosna istorija - kaže Lange.
Organizacija se od tada znatno smanjila, ali i dalje ostaje jedan od najglasnijih protivnika novih pristupnih pregovora.
Za EU ili protiv EU?
Protivljenje Evropskoj uniji u Norveškoj dolazi i sa leve i sa desne strane političkog spektra, iako iz različitih razloga.
Na levom centru glavne brige odnose se na očuvanje snažnih radničkih prava, domaće poljoprivrede i ribarstva. Ta područja trenutno nisu uključena u evropske sporazume i održavaju se ogromnim državnim subvencijama.
- Naša poljoprivreda organizovana je izrazito decentralizovano, a i o platama pregovaramo drugačije nego u Evropskoj uniji - kaže Lange.
- Mnoge stvari se jednostavno ne uklapaju.
Za zagovornike članstva, međutim, ti argumenti stari nekoliko decenija sve su manje uverljivi.
- Zadatak političara trebalo bi da bude da gledaju društvo u celini i procene kakve bismo koristi mogli da imamo - kaže Mihajlo Samardžić, član rukovodstva omladine Evropskog pokreta i aktivista desnocentrističke Konzervativne partije.
Poljoprivreda je, dodaje, ionako izgubila deo nekadašnjeg značaja.
- A može se gledati i drugačije: norveški farmeri i ribari dobili bi veće tržište za izvoz.
Za njega postoji još važniji argument. Više od 90 odsto evropskog zakonodavstva već se primenjuje u Norveškoj, ali norveška vlada nema mogućnost da utiče na njegovo donošenje.
- Kada nove direktive stignu u Norvešku kroz EGP sporazum, one su već potpuno napisane. O njima više nema šta da se raspravlja - kaže Samardžić.
- Da imamo predstavnike u institucijama Evropske unije, mogli bismo da utičemo na to kako nastaju propisi koji zadiru u veliki deo naših života.
Lange, međutim, odgovara da i sama Evropska unija pati od demokratskog deficita, a norveški uticaj ionako bi bio mali.
- Imali bismo samo 13 ili 14 mesta u Evropskom parlamentu, od ukupno više od 700. Ne bismo imali mnogo toga da kažemo.
Na desnoj strani političkog spektra glavnu ulogu imaju strahovi od gubitka suvereniteta i nacionalnog identiteta. Desna Stranka napretka, koja trenutno vodi u anketama i jedna je od najžešćih protivnica ulaska u EU, kritična je i prema sve obimnijoj evropskoj regulativi.
- Želimo blizak odnos sa Evropskom unijom - rekao je za "Welt" Himanšu Gulati, poslanik Stranke napretka i zamenik portparola parlamentarnog Odbora za spoljne poslove i odbranu.
- Ali smatramo i da bi EU trebalo više da se fokusira na ključna pitanja poput trgovine i konkurentnosti, umesto da se bavi stvarima koje države članice sasvim dobro mogu same da regulišu.
Za uspešnu saradnju sa drugim evropskim državama, kaže Gulati, nije potrebno punopravno članstvo.
- Sadašnji aranžman je dovoljno dobar.
Treća sreća?
"Dovoljno dobro" izraz je koji se u Norveškoj često čuje, prenosi "Politico". Status kvo za većinu je dovoljno udoban da ne vide razlog za promenu.
Međutim, zbog rastućih geopolitičkih tenzija i sve ozbiljnijih sumnji u američku podršku unutar NATO-a, Evropska unija postaje sve važniji bezbednosni akter, smatra Fredrik Karstens, generalni sekretar Liberalne partije, koja zajedno sa Zelenima snažno podržava članstvo u EU.
- Više ne možemo da verujemo Sjedinjenim Državama, možda nikada više, a u geopolitičkoj situaciji u kojoj se trenutno nalazimo veoma je opasno stajati sam. Norveška je sada verovatno jedna od najranjivijih zemalja u celoj Evropi.
Sa tim se slaže i liderka Konzervativne partije Ine Eriksen Soreide.
- Po mom mišljenju i po mišljenju moje partije, najbolje bi bilo da budemo punopravna članica Evropske unije - rekla je ona u martu za "Politico", ocenjujući da sadašnji distancirani odnos Brisela i Osla više ne odgovara vremenu u kojem živimo.
Za mnoge Norvežane, međutim, taj argument i dalje deluje daleko.
- To je tema koja birače jedva zanima. Kao da žive u balonu - kaže Karstens. Ankete zaista pokazuju da je podrška članstvu u EU tokom godina porasla tek blago. Međutim, raste broj neodlučnih, naročito među mladima. Dvadesetdvogodišnjeg Samardžića to ne iznenađuje.
- Rođeni smo posle poslednje velike rasprave o EU, a u školi gotovo ništa ne učimo o Evropskoj uniji - kaže. Evropski pokret želi to da promeni i da raspravu prebaci iz emocionalne u činjeničnu sferu.
Jedan od glavnih ciljeva organizacije ovog leta jeste da građanima objasni šta bi za Norvešku značilo kada bi Island krenuo ka članstvu u Evropskoj uniji.
- Ljudi su ovde zadovoljni EGP sporazumom, ali ako Island izađe iz tog okvira, ostale bi samo Norveška i Lihtenštajn. To bi iz temelja promenilo situaciju.
Kako bi ta pitanja otvorila pred širom javnošću, organizacija gradi društvene i ekonomske saveze i pokušava da pomeri političku raspravu.
Vladajuća Laburistička partija ipak ostaje oprezna. Postoji strah da bi nova rasprava mogla da polarizuje Norvešku jednako snažno kao 1994. godine.
- Tada su se frontovi veoma ukopali - kaže Sundnes, objašnjavajući oprez svoje partije.
- Ali mislim da ne smemo da bežimo od rasprave samo zato što je teška. I trenutak mora pažljivo da se izabere, naglašava ona. Ako bi članstvo bilo odbijeno i treći put, nova prilika verovatno bi bila izgubljena za naredne decenije. U tom smislu islandski dvostepeni referendum mogao bi da posluži kao model. Umesto da se o pristupanju glasa tek na kraju procesa, Islanđani će se prvo izjasniti da li uopšte žele nastavak pregovora. Ako Island potom dobije povoljan sporazum, Sundnes se nada da bi to moglo da probudi želju za novim razgovorima i u Norveškoj. Predugo smo dopuštali da ‘ne’ određuje narativ o Evropskoj uniji. Tome mora da dođe kraj - rekla je Sundnes za "Welt", prenosi "Politico".