UBIO NAJMANJE 6, SILOVAO VIŠE OD 30 ŽENA: Manijak iz voza je preživeo 15 hitaca, a spasili mu život samo da bi izvršili smrtnu kaznu
Dodajte Kurir u vaš Google izborTokom perioda od 1979. do 1980. godine, ovaj sovjetski silovatelj i višestruki ubica usmrtio je najmanje šest žena, dok je više od 30 žrtava preživelo njegove napade i silovanja. Posebnu pažnju javnosti izazvala je činjenica da je bio opsednut slavnom sovjetskom pevačicom Alom Pugačovom, koju je navodno planirao da ubije.
Nagijev je rođen 26. januara 1958. godine u Angarsku, u porodici poreklom iz Dagestana, mada pojedini izvori navode da je porodica imala inguško ili kazahstansko poreklo. Kasnije su se preselili u Kursku oblast, gde je odrastao u gradu Sudža.
Još u detinjstvu pokazivao je agresivno ponašanje, uprkos tome što se aktivno bavio sportom, posebno atletskom gimnastikom. Ljudi iz njegovog okruženja tvrdili su da je imao ozbiljne probleme u odnosima sa ženama, delom i zbog svog niskog rasta od svega 157 centimetara.
Prvi ozbiljan sukob sa zakonom dogodio se 1975. godine, kada je između maja i juna počinio tri silovanja. Zbog tih zločina osuđen je na šest godina zatvora, koje je služio u Komi ASSR. Ipak, 1979. godine pušten je na slobodu pre isteka kazne zbog navodno dobrog vladanja.
Nakon izlaska iz zatvora zaposlio se u selu Čikšino, u Pečorskom regionu. Već nekoliko dana kasnije, 30. januara 1979. godine, silovao je i ubio Olgu Demjanenko u njenom stanu u gradu Pečora. Samo nekoliko meseci kasnije, 28. maja, napao je putnicu Dariju Kravčenko u gotovo praznom vozu koji je saobraćao ka Pečori. Nakon silovanja ju je ubio, a telo sakrio u prostoru za prtljag ispod sedišta. Prema pojedinim navodima, žrtva je stradala jer je fizički podsećala na Alu Pugačovu.
"Manijak iz voza"
Po povratku u Kursk zaposlio se kao kinooperater u pokretnoj bioskopskoj ekipi, što mu je omogućilo često putovanje i lako kretanje po različitim delovima Sovjetskog Saveza. Upravo tokom tih putovanja počinio je niz brutalnih zločina.
Najkrvaviji napad dogodio se 4. jula 1980. godine u polupraznom vozu na relaciji Moskva - Harkov. Nagijev je tada silovao i ubio četiri žene, dve kondukterke i dve putnice. Tela žrtava izbacio je kroz prozor voza u oblasti Orjola, između železničkih stanica "Stalnoj Kon" i "Stanovoj Kolodez".
Paralelno sa ubistvima, od novembra 1979. do septembra 1980. godine izvršio je više od 30 silovanja širom Sovjetskog Saveza, zbog čega je među istražiteljima stekao reputaciju izuzetno opasnog i nepredvidivog kriminalca.
Kako je "pao"
Njegov pad usledio je nakon poslednjeg četvorostrukog ubistva. Električar iz voza primetio je muškarca sa tragovima krvi na odeći i nožem u ruci. Policija je potom sastavila detaljan spisak nakita i stvari ukradenih od žrtava i prosledila ga zlatarama i zalagaonicama širom zemlje. Kada je jedan Nagijevljev poznanik pokušao da proda prsten u Kursku, prodavci su prepoznali predmet sa policijskog spiska. Ubrzo je otkriveno da mu je nakit dao upravo Nagijev.
Prilikom pretresa kuće njegove majke pronađena je beležnica sa adresama iz različitih gradova Sovjetskog Saveza, što je dodatno učvrstilo sumnju istražitelja da je broj njegovih žrtava možda bio i veći od zvanično potvrđenog.
Nagijev je uhapšen 12. septembra 1980. godine u Dnjepru. Tokom pritvora pokušao je spektakularan beg, pokidao je lisice i glavom udarao čuvare pokušavajući da se domogne slobode, ali je savladan. Kasnije je prebačen u zatvor u Kursku sa pojačanim merama obezbeđenja. Tokom ispitivanja počeo je da priznaje zločine, uključujući i neka ubistva za koja istražitelji ranije nisu ni sumnjali da su povezana sa njim.
Istražiteljima je posebno bilo šokantno njegovo priznanje da je planirao ubistvo Ale Pugačove, zbog čega je više puta putovao u Moskvu pokušavajući da joj se približi.
Kurski regionalni sud osudio ga je 2. jula 1981. godine na smrtnu kaznu streljanjem. Međutim, ni tada priča nije bila završena. U avgustu iste godine, tokom transporta u zatvor u Novočerkasku gde je trebalo da bude pogubljen, uspeo je da pobegne koristeći prolazak voza kao zaklon.
Preživeo 15 hitaca prilikom hapšenja
Ministar unutrašnjih poslova SSSR-a Nikolaj Ščelokov očekivao je da će begunac biti uhvaćen u roku od tri nedelje, ali potraga je trajala gotovo dva meseca. Nagijev se skrivao na jednoj farmi u blizini Novočerkaska, predstavljajući se kao Rom. Sumnjivo ponašanje privuklo je pažnju meštana, koji su obavestili policiju.
Prilikom ponovnog hapšenja 29. septembra 1981. godine, Nagijev je pružio žestok otpor policiji. Tokom akcije ranjen je sa čak 15 hitaca, ali je uprkos teškim povredama ostao živ. Lekari su danima vodili borbu da ga održe u životu, ne kako bi mu spasli život iz humanih razloga, već da bi država mogla da izvrši presudu koju je sud već izrekao.
Nakon oporavka dovoljnog da može da podnese izvršenje kazne, Anatolij Nagijev je 28. oktobra 1981. godine streljan u zatvoru u Novočerkasku.
Kurir.rs