Od Hitlerovog "pervitina" do savremenih lidera: Uloga psihoaktivnih supstanci u ratovima, geopolitici i donošenju odluka koje su oblikovale istoriju sveta
Dodajte Kurir u vaš Google izborOd Adolfa Hitlera do Volodimira Zelenskog, pitanje uticaja psihoaktivnih supstanci na odluke svetskih lidera i tokove ratova kroz istoriju izaziva veliku pažnju javnosti, ali i otvara brojna ozbiljna pitanja o moći, odgovornosti i psihološkom stanju ljudi koji odlučuju o sudbini miliona.
Nedavno gostovanje poznatog nemačkog pisca i publiciste Normana Olera u jednom domaćem podkastu, autora čuvene knjige "Odvaljeni - Droge u Trećem rajhu", koja je svojevremeno izazvala veliku pažnju širom sveta, kao i svedočenje Ukrajinke Julije Mandel, nekadašnje PR savetnice Volodimira Zelenskog, u podkastu američkog novinara i voditelja Takera Karlsona, u kojem je nagovestila moguće probleme sa zavisnošću kod ukrajinskog predsednika, ponovo su otvorili ozbiljna pitanja o uticaju psihoaktivnih supstanci na ljude koji donose najvažnije državne i ratne odluke.
Da li istorija pokazuje da su zavisnosti menjale tokove civilizacije i vodile svet ka katastrofama? Koliko psihička stanja i lične slabosti političkih lidera mogu uticati na sudbinu miliona ljudi? I da li je moguće da odluke koje menjaju tok istorije donose ljudi pod uticajem psihoaktivnih supstanci?
O ovoj temi su u emisiji "Puls Srbije vikend" kod voditeljke Krune Une Mitrović govorili: doktorka Ljiljana Simić, psihijatar, Mladen Nikolić, nekadašnji republički inspektor za kontrolu psihoaktivnih supstanci, Tomislav Kresović, novinar i publicitsta, i Perko Matović, politikolog.
Nacistička Nemačka i upotreba narkotika u ratu
Knjiga pomenutog Normana Olera razotkriva šokantne podatke o masovnoj upotrebi narkotika u tadašnjoj nacističkoj Nemačkoj. Govori se o različitim vrstama supstanci koje su tada bile dostupne, ali i o tvrdnji da je Hitler bio zavistan od koktela koji mu je davao lični lekar, doktor Morel. Mladen Nikolić prokomentarisao je upotrebu i poreklo supstanci u tom periodu, kao i to koliko ovakvi uvidi menjaju način na koji posmatramo ključne istorijske događaje i odluke donete pod uticajem određenih supstanci.
- Droge su oduvek deo rata, još od Vikinga. U Drugom svetskom ratu Nemci su, zahvaljujući kristalnom metamu, osvojili Evropu. To je ono što ljudi ne shvataju. Nemci su bili brojčano slabiji, tehnološki nisu bili superiorni u odnosu na Englesku ili Francusku, međutim, zahvaljujući pervitinu, koji je kristalni metamfetamin, nemački vojnici su mogli bez prekida i bez odmora da se bore po 36, 48 sati - kaže Nikolić i dodaje:
- Jednu stvar moramo takođe reći: saveznici su vrlo brzo shvatili da amfetamin daje pilotima iste te mogućnosti, pa su ga i oni masovno koristili, kao i Japanci, a Amerikanci u Vijetnamu. Tamo je potrošeno više droga nego u svim prethodnim ratovima. Vijetnamski rat je karakterističan po posttraumatskom stresnom poremećaju, koji se, po mom mišljenju, javio zato što su vojnici bili navučeni na drogu da bi mogli da opstanu, a povratkom u civilni život, kao bivši zavisnici, razvijali su teške simptome kada više nisu bili pod njenim dejstvom.
Posttraumatski stresni poremećaj kod veterana iz Vijetnama
Ljiljana Simić prokomentarisala je posttraumatski stresni poremećaj kod vojnika koji su se vratili iz Vijetnamskog rata:
- Svakako da te droge u sebi imaju i elemente halucinogenog dejstva, osim što daju hrabrost i pojačavaju surovost. Svaki čovek u sebi ima takve emocije i osećanja, ali su u svesnom funkcionisanju ona potisnuta. Pod uticajem droga to može da se otkoči i da se čovek ponaša na taj način. Posledica svega toga je posttraumatski stresni poremećaj, koji traje i ima izražene simptome, gde ljudi imaju neracionalno i nekritičko ponašanje, flešbekove, vraćanje na traumatične situacije, njihovo ponavljanje i neprimereno ponašanje, a veoma često posle ratova dolazi i do homicidalnih ili suicidalnih ponašanja.
Geopolitika droga kroz istoriju
Tomislav Kresović prokomentarisao je da li su psihoaktivne supstance menjale tok istorije i pre 20. veka, i da li se može reći da je istorija ratovanja zapravo istorija izmenjene svesti:
- Tačno rečeno, geopolitika narkotika i droga bila je prisutna kroz vekove, od Opijumskih ratova u 19. veku do svih ratova u 20. veku, iz prostog razloga što je geopolitika narkotika zapravo geopolitika moći, vladavine i ekonomije. Industrija narkotika, bilo u obliku farmaceutskih tableta, morfijuma, opijuma ili kokaina, ima ogroman značaj. Zato kokain nazivaju "belom naftom", jer spada u strukture koje su podjednako važne kao nafta i gas za svetsku ekonomiju. Kada se pogleda rat u Avganistanu, on nije vođen samo zbog Osame bin Ladena, već i zbog heroina. Praktično, američka ekonomija kroz 20. vek u velikoj meri je bila povezana i sa ekonomijom narkotika.
Savremena perspektiva i teorije o skrivenim činjenicama
Perko Matović prokomentarisao je koje supstance danas dominiraju modernim ratištima i kako se tumače skrivene istorijske činjenice:
- Frenklin Ruzvelt do samog kraja mandata američkom narodu nije bio prikazan kao osoba u kolicima. Dakle, mnogo toga u istoriji ostaje skriveno. Isto tako smatram da danas nemamo nikakvu korist od toga da naknadno saznajemo da li je neko bio zavistan ili narkoman; to može biti zanimljivo samo u kontekstu psihološke biografije - kaže Matović i dodaje:
- Jedna od bolesti od kojih pati srpski narod, osim narkomanije, jeste i sklonost ka konspirologiji. Mi smo, u poređenju sa Zapadom, u određenim aspektima drugačiji, ali imamo pristup javnosti i političkom sistemu koji često poprima paranoidno-šizofrene oblike kada ulazimo u histerične teorije zavere.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs