NOVA GLOBALNA KRIZA NA POMOLU Vašington odlučuje o Iranu, Moskva uzvraća udarce Ukrajini, a pomorske rute postaju nova bezbednosna pretnja
Dodajte Kurir u vaš Google izborTri krizna žarišta, iako udaljena hiljadama kilometara, mogu da promene globalnu bezbednosnu i ekonomsku sliku brže nego što se očekuje. U centru pažnje je Vašington, gde se Donald Tramp nalazi pred jednom od najosetljivijih odluka, da li ići ka daljoj eskalaciji sukoba sa Iranom ili pokušati politički izlaz iz nove bliskoistočne krize.
Istovremeno, rat u Ukrajini ulazi u novu fazu međusobnih udara i odgovora. Nakon ukrajinskih napada na Moskvu, usledili su ruski vazdušni udari na više gradova, među kojima su Dnjepar i Odesa.
Dok je pažnja sveta usmerena na ratove i političke odluke velikih sila, pojavljuje se i treći bezbednosni izazov. Zbog poremećaja ključnih pomorskih ruta i izbegavanja Ormuskog i Bab el Mandebskog moreuza, brodovi menjaju pravce plovidbe i sve češće prolaze kroz zone koje su nekada bile sinonim za jednu od najvećih bezbednosnih pretnji na moru - somalijsko piratstvo.
Postavlja se pitanje da li se svet nalazi pred novim talasom širenja regionalnih sukoba u globalne krize, da li ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku menjaju odnos snaga između velikih sila, da li je Tramp pod pritiskom da nastavi sukob u Iranu, i da li bezbednosne pretnje više nisu samo na frontovima, već i na trgovinskim rutama koje pokreću svetsku ekonomiju.
O svemu ovome govorili su gosti emisije "Usijanje" na Kurir televiziji: profesor Stevica Deđanski iz Centra za razvoj međunarodne saradnje, Nenad Bumbić, ekonomista i analitičar i Vladimir Kljajić, politikolog.
Teheran poslao novi predlog Vašingtonu: Ormuski moreuz i nuklearni program u centru pregovora
Danas je iz Teherana, preko Pakistana, u Vašington stigao novi iranski predlog primirja. Iran ostaje pri stavu da će pokušati da nastavi naplatu prolaska brodova kroz Ormuski moreuz, uz poruku da se do potpunog primirja neće dalje razgovarati o iranskom nuklearnom programu. Takođe se očekuje da sutra u Beloj kući Donald Tramp održi sastanak sa svojim bezbednosnim timom iz Ministarstva rata. Vladimir Kljajić prokomentarisao je da li se svet nalazi na ivici eskalacije, navodeći da, uprkos očekivanjima nakon Trampove posete Kini, nije došlo do značajnijeg smirivanja situacije:
- Režim u Teheranu je nerazuman, iako je devastiran i u vojnom, i u ekonomskom, i u regionalnom smislu. Kada je u pitanju ekonomija, ona je potpuno devastirana u Teheranu, imajući u vidu inflaciju, šverc koji je zastupljen, kao i praktično odsustvo funkcionalne države. Imajući u vidu da 1 dolar vredi 1,5 milion rijala, to pokazuje da je siromaštvo široko rasprostranjeno. Videli smo na protestima nezadovoljstvo građana zbog restrikcija koje se dešavaju, zbog nedostatka vode, struje i ostalih neophodnih životnih uslova. Svakako, kada je u pitanju vojna snaga, videli smo da je desetkovano preko 50 najviših političkih i vojnih zvaničnika već u prvom danu, i oni se od toga i dalje nisu oporavili. Konsolidacija moći se još uvek nije desila, a pretpostavka je da Iranska revolucionarna garda u ovom trenutku uspostavlja vojnu diktaturu na celoj teritoriji Irana.
Stevica Deđanski, kao stručnjak za energetiku, nadovezao se na Kljajića:
- Ako se pozivamo na zapadne izvore, na primer CNN i Volstrit žurnal, koji su trenutno sinonim za netačne informacije, oni pišu da je Iran blokirao moreuz i da ne dozvoljava prolaz brodovima, uz navod da traže dva miliona… Posle vidimo da je to traženo i da nije dozvoljeno za američke, izraelske i eventualno neke koji su direktno učestvovali. Ostali nisu imali taj problem.
Deđanski dodaje da nije baš sve tako kako se piše u medijima i da ne veruje ni iranskim ni američkim izvorima, već pokušava realno da sagleda činjenice. Istina je da su oni devastirani, da su deo oružja potrošili i da je Amerika postigla svoj cilj.
Takođe se dotakao priče o zaobilaženju Ormuskog moreuza, navodeći da su brodovi zbog promenjenih ruta prinuđeni da prolaze kroz područja koja analitičari opisuju kao jednu od najopasnijih bezbednosnih zona na svetu - rute somalijskih pirata. Deđanski je istakao da su somalijski pirati i ranije predstavljali ozbiljnu pretnju, ali da bi, ukoliko te rute postanu glavni pravac plovidbe, velike sile reagovale i pojačale bezbednosnu zaštitu. Dodao je i da takve zaobilazne rute nisu samo znatno duže, već i mnogo skuplje za međunarodni transport.
Peking zauzima stav o Iranu: Fokus na stabilnosti, ne na eskalaciji
Kineski mediji preneli su nakon sastanka njihovog predsednika sa Donaldom Trampom da se Peking protivi militarizaciji moreuza, kao i svakom pokušaju naplate njegovog korišćenja. Kina, kako se navodi, podržava smirivanje tenzija oko Irana, s obzirom na to da njena ekonomija u velikoj meri zavisi od stabilnih cena energenata. Na pitanje da li Kina na neki način okreće leđa Iranu, Nenad Bumbić je rekao:
- Kod nas postoji tendencija da tu podršku koja dolazi iz Rusije ili Kine preuveličavamo. Mi preuveličavamo tu vrstu podrške koju Rusija ili Kina pružaju nekim državama koje su u konfliktu sa Sjedinjenim Državama. Evo, videli smo u Venecueli da ona nije baš najsrećnije prošla uz kinesku i rusku pomoć. Tako da ovde nije pitanje uskraćivanja neke značajnije kineske pomoći, nego je više u pitanju javno iznošenje stava i jasno definisanje onoga što je Kina spremna da uradi i šta nije spremna da uradi. Iz više razloga, mi sada imamo pritisak da se nađe rešenje.
Tramp pod političkim pritiskom odluke o daljim vojnim akcijama
Čuju se tonovi iz Kongresa i Senata da bi rat trebalo da se nastavi, uprkos približavanju međuizbora za gornji i donji dom. Da li je tako nešto moguće, da li Tramp pod pritiskom izbora može da donese odluku da se vojne akcije nastave i u kom smeru bi se one nastavile? Kljajić kaže:
- Ne verujem da će doći do značajnije eskalacije ili do neke dalje vojne akcije u smislu pešadije. Neke specijalizovane akcije koje bi podrazumevale iznošenje obogaćenog uranijuma koji se nalazi na teritoriji Irana su nešto što je sigurno razrađeno u Pentagonu. Tako da se sada verovatno vrši pritisak na Iran da preda obogaćeni uranijum. Naravno, i pad režima koji može uvesti državu u haos, koja i dalje ima balistički arsenal i obogaćeni uranijum, jeste problematičan za čitav region. Tako da je bolje ispregovarati to diplomatski i doći do neke konsolidacije i promene režima.
Masovni ruski udari na Ukrajinu otvaraju novu fazu eskalacije
Kljajić je prokomentarisao jučerašnji jedan od najvećih ruskih napada na velike ukrajinske gradove — Odesu i Dnjepar — koji se ujedno opisuje kao jedan od najintenzivnijih udara od početka sukoba, a usledio je kao odgovor na ukrajinske napade dronovima. Postavlja se pitanje kakvu poruku sada šalje Rusija, u trenutku kada su oči sveta usmerene ka Bliskom istoku:
- Mislim da Evropa trenutno nije zanemarila ukrajinsko pitanje i da nije pustila da padne u senku zbog rata sa Iranom. Padanje dronova pokazuje da protivvazdušna odbrana Moskve nije toliko moćna koliko je predstavljana. Rat sada dolazi na njihova vrata, na vrata prosečnog Rusa, i može se očekivati da će se u nekom trenutku čuti i sirene. To znači da je eskalacija očigledno politika koju Moskva želi da vodi. Videćemo i šta će biti dogovoreno u Pekingu. U kom smeru će sve to ići, ostaje da se vidi.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs