BEČ - Austrijska vlada razmatra opcije koje bi joj omogućile da ekspropriše rodnu kuću Adolfa Hitlera, u kojoj je vođa Trećeg rajha proveo rano detinjstvo, saopštili su danas zvaničnici. Ovo je poslednji napor u nizu pokušaja da se prevaziđe spor sa vlasnicom kuće u gradu Braunauu, na zapadu Austrije, na samoj granici sa Nemačkom.
Vlada se angažuje po ovom pitanju u strahu da bi zdanje moglo da postane nešto što bi bilo i više od neonacističkog hrama, kaže se u vesti Asošiejted presa (AP). Zvaničnici Braunaua, inače, se već odavno žale na prevelik broj Hitlerovih obožavalaca koji iz pograničnih nemačkih mesta dolaze u Braunau upravo zbog ovog zdanja.
Istorijat zdanja seže još u doba renesanse, što će se u jednom trenutku odlučujuće odraziti na njegovu sudbinu. U vreme Hitlera, u prizemlju kuće bila je kafana, a dva gornja sprata posedovala je porodica Dafner. Od godine 1912. posedovala ju je porodica Pomer, a austrijski list Kurir u tekstu iz 2011. piše da je u njihovom vlasništvu "i dalje".
U doba nacizma tu je bio nacistički kulturni centar, da bi zgrada, u posleratnoj Austriji, bila vraćena vlasnicima, što bi značilo da je to porodica Pomer. Današnje austrijske vlasti odbijaju da identifikuju ženu koja slovi kao vlasnica i sa kojom se teško postiže bilo kakav dogovor.
U sadašnjim reakcijama na pisanje lokalnih medija, portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Karl Hajnc Grundbek kaže da do kraja meseca očekuje mišljenje pravnih eksperata o mogućnostima eksproprijacije ako vlasnica odbije ponudu Vlade o kupovini zdanja.
Ministarstvo unutrašnjih poslova godinama je iznajmljivalo zgradu da bi sprečilo njenu zloupotrebu u ideološke ili bilo koje druge svrhe, pa ju je onda davalo na korišćenje raznoraznim dobrotvornim organizacijama.
Zgrada je prazna otkad je iz nje, pre tri godine, izašla grupa koja je sprovodila programe za mentalno zaostale. Lokalni zvaničnici navode da je vlasnica zabranila useljenje nove dobrotvorne organizacije u svoju kuću krajem prošle godine zato što se protivila renoviranju koje je u tu svrhu bilo potrebno.
"Jako smo se potrudili da nađemo rešenje" rekao je za Kurir gradski većnik Braunaua Hari Buhmajer.
"Ali, izgleda da gospođa nije bila zainteresovana za saradnju". Grundbek eksproprijaciju opisuje kao "poslednju opciju", u situaciji kada je vlasnica odbila poslednju ponudu vlade. Među ozbiljnim pretendentima na kupovinu spornog zdanja, poslednjih godina pojavio se ruski parlamentarac čiji je plan bio prilično jednostavan: da kupi zgradu i da je - sruši.
Plan mu je propao jer su u Austriji zdanja iz doba renesanse zaštićena zakonom. Godine 2011. politikolog Andreas Majslinger govoreći za Kurir rekao je da to zdanje treba da bude "sve samo ne muzej", jer bi ga, po njegovom tumačenju, svi najverovatnije zvali "Hitlerov muzej". Majslinger je pritom naglasio da mesto treba da bude "dostojanstveni spomenik".
Tada je Majslinger za svoje ideje našao značajnog saborca, američko-hrvatskog producenta jevrejskog porekla, Branka Lustiga, čoveka koji je u baraci broj 24 logora Aušvic preživeo Holokaust, a u filmskoj karijeri stigao da dobije Oskara za produkciju Šindlerove liste, reditelja Stivena Spilberga. Pri tadašnjoj poseti Zagrebu, Lustig je rekao: "Ja ću posetiti to mesto (Hitlerovu rodnu kuću u Braunauu).
Važno je da jedan preživeli Holokausta dođe tamo i kaže "Ja postojim" i time da do znanja da neonacistima tamo nema mesta". Lustig je dodao da institucija koja bi nastala u Hitlerovoj rodnoj kući treba da postane projekat od međunarodnog značaja.
Pred kućom vođe Trećeg rajha, danas, stoji jednostavan kameni masivni blok grube površine, na kome je belim slovima uklesan natpis: "Za mir slobodu i demokratiju. Nikad više fašizam. Upozoravaju milioni mrtvih".
