BEOGRAD - Muklu tišinu na groblju u Borči parali su jecaji najbližih, porodice, prijatelja i kolega koji su se juče oprostili od Slađane Stanković, službenice Ministarstva spoljnih poslova, koja je sa Jovicom Stepićem stradala posle otmice u Libiji.Pored njenih najmilijih, Slađanu su na večni počinak ispratili mnogobrojna rodbina, prijatelji, ali i kolege iz MSP s ministrom Ivicom Dačićem na čelu.Skamenjeni od bola, saučešće u kapeli primali su njen suprug Aleksandar, koji nije sklanjao pogled sa sanduka, i Slađanina rođena sestra.
Volela Libiju- Ne smem ni da pomislim kako je Slađaninom suprugu Aleksandru i deci. Slađa je bila naš anđeo, a sada će krasiti rajske vrtove - rekla je rođaka stradale službenice MSP.- Mnogo ih je volela i neprekidno je mogla da priča o njima. Bila je ponosna na njih. Uvek je znala da me nasmeje. Koliko god da je nešto bilo ozbiljno i teško, ona bi okrenula na šalu i sve bi bilo drugačije - priča prijateljica dok briše suze s lica.
Goran Aleksić, pomoćnik ministra spoljnih poslova, posvetio je Slađani potresan govor.- Volela si Libiju i ona je zavolela tebe. Čak i kada se ona promenila prema tebi, ti si ostala ista, pomagala si srpskim državljanima u njoj. Bila si hrabra i za svakoga si imala lepu reč. Otišla si onda kada si najpotrebnija svojoj deci i pridružila se koloni onih koji su izgubili živote na dužnosti. Pamtićemo te onakvu kakva si uvek bila, veselu i nasmejanu - rekao je Aleksić.Slađana Stanković je sahranjena pored svojih roditelja, koji su pre 15 godina nastradali u saobraćajnoj nesreći.
Mati, stiže ti tvoj JovicaIstovremeno, više stotina ljudi na večni počinak ispratilo je juče Jovicu Stepića, vozača ambasade u Libiji, koji je tragično stradao zajedno sa koleginicom Slađanom. On je sahranjen u svom rodnom selu Makcu kod Velikog Gradišta. Jovičina ćerka Olivera Stepić, zanemela od bola, nije ispuštala očevu sliku. Uz nju je sve vreme bio stric Dragan.- Moj dobri i voljeni bata ode. Da me je samo poslušao kada sam ga molio da ostane, sada ga ne bih ispraćao na večni put - kroz suze nam je ispričao Jovičin rođeni brat Dragan Mišić.
Jovičin očuh Borivoje Mišić ne miri se sa gubitkom pastorka. Starac je od bola pao na sanduk i ljubio krst. Stepića su na poslednji počinak ispratili i službenici MSP.- Jovica je sa svojim radom i stradanjem postao simbol velikog broja radnika MSP. Onih koji se ne vide, onih koji ne naplaćuju svoj patriotizam, onih čije porodice nose njihov krst, a deca odrastaju kako moraju i gde moraju. Onih sa kojima bi se svi Srbi menjali sve dok se ne desi jedna Sabrata - rekao je Dragan Momčilović, pomoćnik ministra spoljnih poslova.
Nad grobom nastradalog vozača srpske ambasade zavapio je i brat Velibor.- E, moja mati, ide ti tvoj sin Jovica - zakukao je nesrećni Velibor Mišić dok je rodbina pokušavala da ga odvoji od bratovljevog sanduka koji je grlio.
Zla sudbinaJOŠ KAO DEČAK OSTAO BEZ OCABogoljub Miljković, prijatelj nastradalog vozača ambasade u Libiji Jovice Stepića, ispričao nam je da zla kob prati ovu cenjenu porodicu.- Jovica je kao dečačić od dve godine ostao bez oca. On je na nekoj svadbi poginuo od zalutalog metka. Bio je siroče bez oca, čuvale ga jadne majka i baka. Mati mu je tada bila u šestom mesecu trudnoće, nosila je njegovog brata Dragana - rekao nam je Miljković.
