Mračna vremena rodila su mračne priče. Ostavila su mrak u srcima i u glavama mnogih! Ostali su zaradili metak. Pitanje je ko je više nastradao - oni koji su preživeli ili oni koji su nastavili da žive u senci tragičnih događaja devedesetih. Oni koji su tada bili u punoj snazi, oni koji su tek počeli da shvataju svet oko sebe ili oni čiji je životni put polako ulazio u jesen.
Budi lep leš
Nemaština, beda, izolacija od sveta, ratno profiterstvo, bratoubilačka prošlost, smrt budućnosti - to je bilo sve što su imali gotovo svi mladi u zemlji koja se još uvek Jugoslavijom zvala.
- Obični smrtnici, to su normalni ljudi koji žive normalnim životom. Mi ih tako nazivamo jer to što mi doživimo u jednom danu, oni ne dožive za ceo svoj život: ni uzbuđenja, ni razočarenja, ni lepote, ni ružnih stvari - reči su Baneta Grebenarevića, jednog od momaka sa vrelog beogradskog asfalta koji je život ostavio na istom tom asfaltu. One su postale simbol razmišljanja mladih koji su masovno počeli da se bave kriminalom i da žive žestokim životom. "Živi brzo, umri mlad, budi lep leš - ali bar zaradi neki keš!"
Vi koji dolazite, pazite se malog Mareta (grafit na Dorćolu)
U toj gomili besmisla pojavio se i Marko Borak koga su svi znali kao - Malog Mareta. Da sipa još malo gorčine na svu muku. Jer, on je do 18. godine već uveliko pucao i bacao bombe po Dorćolu, a samo nekoliko dana pošto je postao punoletan već je bio mrtav. Ubijen! Njegova smrt bila je jedna od najbrutalnijih u tim brutalnim vremenima.
Mali Mare je svoj "smisao" pronašao u samostalnom ratu. Kako su pisale tadašnje novine, "za kratko vreme on se zamerio skoro svim dorćolskim bogatašima, jer kako je često govorio, nije želeo da gleda kako su se obogatili preko noći.
"Kakva je Borak bio ličnost svedoči i članak Dragoljuba Petrovića iz "Naše borbe" koji je izašao u novembru1995.
Naslovljen je jednostavno: "Rat Malog Mareta".
"Tragičan simbol nove generacije maloletnih prestupnika postao je Dorćolac Marko Borak zvani Mali Mare. Momak koji je u maju 1995 godine (tek što je napunio osamnaestu) pronađen mrtav na pločniku u Ulici Svetozara Markovića (gde je izbačen iz kola), zamerio se skoro svim dorćolskim bogatašima jer, kako je često govorio nije želeo da gleda kako su se obogatili preko noći. Do punoletstva je napravio zavidan broj krivičnih dela, bacao je bombe na lokale i kola dorćolskih biznismena, a zanimljivo je da je sve to radio samoinicijativno iz jednog prostog razloga kao dečak nije imao puno novca.
Koliku paniku je njegov način obračuna izazivao među starijim Dorćolcima, pokazuje i činjenica da je najčešće noću, u stanove njegovih drugova upadao neki od oštećenih zajedno sa policijom tražeći Mareta. Sutradan, progonitelja bi čekalo iznenađenje, jer Mare je imao običaj da ih pozove telefonom, i najavi sledeći potez. Iako se imena onih kojma se zamerio Borak dobro znaju, policija do današnjeg dana nije razrešila ubistvo. Tvrdi se, naime, da je naručilac ubistva, čovek sa jakim vezama u MUP-u Srbije.
Mali Mare je ostao buntovnik bez kompromisa. Zaboravljen? Nema veze, na to je i računao."
Maretova smrt - brutalno na kub
Posle misterioznog nestanka šefa dorćolskog podzemlja Iso Lera, tamošnja hijerarhija je bila narušena. Jedan za drugim napadani su dorćolški bogataši, a neki od njih su i izgubili živote. Nikada nije potvrđena veza, ali sve to se smirilo kada je prestalo da kuca srce Marka Boraka. Kako je voleo da presuđuje drugima, tako i sam skončao. Na Fejsbuk zborniku o devetesetim godinama "Puls Asfalta" o tim događajima piše:
"Početkom maja 1995, ubijen je Marko Borak, koji je polako postajao strah i trepet Dorćola, ali opasan i po kasnije revolveraše Beograda. Bio je izveden na sud pod optužbom tri pokušaja ubistva, tri nanošenja teških telesniih povreda, jedne razbojničke krađe, razbojništva, tri dela izazivanja opšte opasnosti podmetanjem eksploziva. Pucao je na: Pejčića, Nikolića, Gavrilovića, Ristovića, Kojića i podigao najmanje petnestak vozila u vazduh.
Međutim, da li iz straha, ili po nagodbi, nijedan svedok na sudu nije teretio Boraka i on je ubrzo pušten iz pritvora. Ispostavilo se da je taj izlazak iz zatvora za njega bio koban. Presuđeno mu je baš kako je i on voleo da sudi. Iskrvario je od upucavanja u ruke i noge, dakle u delove tela koji po "medicini podzemlja" nisu vitalni.
Ubica ga je prvo mučio, a potom izrešetao po nogama, više od sedam puta. Na kraju, izbacio ga je iz kola u Ulici Svetozara Markovića da iskrvari do smrti. Najbliža zdravstvena ustanova bila je stotinak metara dalje."
(Srbija Danas/S.K.)
NE PROPUSTITE
