- Kad sam prišao našoj brvnarici, video sam Miladiju kako leži ispred vrata... Na stomaku, malo savijena. Pritrčao sam joj. "Miladija, Miladija", zvao sam je, mislio sam da je živa... Video sam i krv na njenoj glavi, pomislio sam da je pala, da joj je došlo teško i da je u padu udarila glavom u prag. Nekako sam je uvukao u kuću, dozivao, nadao se da nije mrtva...
Ovako je juče na planini Giljevi na Pešterskoj visoravni, na katunu na kom je u petak ujutru ubijena Miladija Kočović (77), tekla tužna ispovest njenog supruga Isidora (72), koji je u petak, sat iza podneva, našao pred vratima katuna svoju mrtvu ženu.
Policija češlja planinu
- E, da je dao bog da je umrla kao ljudi, pa da danas pevamo... Ovako, ko zna kako su je mučili, jadili, tukli, maltretirali i na kraju pucali u nju jadnicu. Malo im bilo jednom, nego dva puta. Nisu to ljudi mogli da urade - kažu njih dvojica.
Policija je i juče, peti dan zaredom, češljala teren oko katuna tražeći bilo kakve tragove koji bi uputili na ubicu. Proteklih dana, kako saznajemo, saslušan je veliki broj ljudi, više njih je bilo i na poligrafu, očekuju se rezultati forenzičkih veštačenja, pretreseno je nekoliko lokacija.
U dvorištu katuna nisu nađene čaure metaka kojim je Miladija ubijena, a jedno od važnih pitanja na koja treba da odgovori istraga jeste da li je nesrećna žena ubijena iz puške i pištolja koji su, uz 400 evra, u petak ukradeni iz katuna Kočovića ili su ubica ili više njih bili naoružani. Miladija je pogođena metkom iz puške u leđa, a iz pištolja joj je pucano pravo u slepoočnicu.
Isidor je, kaže, u petak oko devet ujutru, kao i svakog dana, izašao iz katuna i otišao da čuva krave i osamdesetak ovaca, koliko imaju. Sin Radan bio je dva kilometra dalje, u selu gde je kosio. Hice s katuna nije čuo, ali je jedan pucanj čuo njihov komšija Velibor.
- Ni prethodnih dana, ni tog nisam video oko katuna nikoga. Kad sam video da Miladija ne daje znake života, zvao sam Velibora, a onda i sina Radana. Sve vreme smo mislili da je Miladija pala, udarila se u glavu - priča Isidor.
Strah u selu
- Mislili smo da je umrla prirodnim putem. Onda sam otišao do susedne zgrade na katunu i video da je tamo izvršena premetačina, da je sve razbacano okolo, dušeci, neki kartoni, kao da je grom udario... Onda sam video da pod dušekom nema mog pištolja i 400 evra, da pod drugim krevetom nema puške, onda smo shvatili da smo opljačkani, da je majka ubijena i pozvali smo policiju - priča sin Radan.
- Kad bi dao bog da nađu ubicu, lakše bi mnogo bilo i meni i selu čitavom. Taj je spreman sve da uradi. Sad kad zanoćim, primaknem barem viljuške krevetu, ako ponovo nasrne, da se branim - kaže Isidor. On kaže da mu nikako nije jasno što je njegova žena, kad je već kuća opljačkana, i ubijena.
- Bila je bolešljiva, teško se kretala, kakvo je ona zlo mogla kome da nanese kad nikakav otpor nije mogla da pruži - pita se Isidor.
Motivi zločina
Tražili pare od prodate jagnjadi
Kočovići su neposredno pred ubistvo supruge i majke prodali jagnjad, a ubice su verovatno znale da imaju novca kod sebe. - Niti smo sa kim u zavadi, niti kome šta dugujemo. Uvek smo, koliko smo mogli, pomagali druge, davali novac u zajam kad je kome trebalo. I evo šta dočekasmo. Sad je bez Miladije teško, ko će nas oprati, ko nam spremiti da jedemo, treba promišljati o mleku, teško je mnogo - kaže Isidor.
(Kurir.rs/Zoran Šaponjić/Foto:Z.Š.)
NE PROPUSTITE
