Ljubiša Marković (59) uhapšen je juče u Boleču nakon što je iz čista mira brutalno usmrtio svoju majku Dobrinku Marković (78) u prizemlju porodične kuće.
Ubistvo se dogodilo u Ulici četvrtog jula 6, nešto pre pet sati ujutru. Nikakva svađa nije prethodila ovom užasnom zločinu, priča u šoku Ljubišina žena Snežana, koja živi na prvom spratu kuće sa decom.
Njih troje su spavali kada je nešto pre pet sati Snežani zazvonio telefon.
"Deca i ja smo legli na spavanje kasno, oko 2.30 sati posle ponoći i dole se ništa nije čulo. Ljubiša stanuje ispod sa svojom majkom. On ima problem sa kukom, išijas ima i sin mu je baš dan ranije kupio lekove. Kada me je pozvao tako rano ujutru, pomislila sam da želi da ga odvedem lekaru. Sišla sam dole, otvorila vrata... Stajao je na metar od mene i rekao mi: "Zovi policiju, ubio sam Vinku", i opsovao.
Tada sam rekla sinu da zovemo policiju - priča uplakana Snežana.
Policija je na licu mesta uhapsila Ljubišu i on se nije opirao hapšenju. Kako saznajemo od izvora iz istrage, pored tela nesrećne starice pronađeni su deo drvene štake i sekira i na njima su bili tragovi krvi, pa se još uvek ispituje čime je žena tačno ubijena.
Porodica nije imala hrabrosti da kroči u stan u prizemlju u kojem se dogodio zločin.
"Štap koji je stajao pored bakinog kreveta bio je polomljen na pola. Krvi je bilo malo na njenom jastuku i malo pored kreveta. Verovatno se podigla da ustane i tada ju je udario i ona je pala sa kreveta", pričaju njihovi najbliži.
Kako priča Ljubišina žena Snežana, njih dvoje bili su rastavljeni, ali živeli su u istoj kući. On dole sa majkom, ona gore sa decom. Prema njenim rečima, Ljubišino problematično ponašanje počelo je pre nekih 18 godina.
"Negde oko 2000. godine došlo je do problema u njegovoj glavi jer alkohol i lekovi ne idu zajedno. Godinama se lečio od alkoholizma, tri puta je bio u Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" po par meseci. I tako se smiri na godinu, dve pa počne da pije pivo pa opet isto. Da je bio disciplinovan i pio samo lekove, a ne i alkohol bilo bi dobro. I ja sam bila meta godinama, obe smo znale da će se ovo dogoditi jednoj od nas", priča Snežana.
Ipak, dodaje, Ljubiša nikada nije fizički napadao ukućane. Kako dodaje Snežana, bio je težak i čudan čovek kojeg se bojala, ali od kog se sklanjala ako vidi da nije raspoložen. Prepirke su, kaže, bile porodične.
Kako priča Ljubišina žena Snežana, njih dvoje bili su rastavljeni, ali živeli su u istoj kući. On dole sa majkom, ona gore sa decom. Prema njenim rečima, Ljubišino problematično ponašanje počelo je pre nekih 18 godina.
"Negde oko 2000. godine došlo je do problema u njegovoj glavi jer alkohol i lekovi ne idu zajedno. Godinama se lečio od alkoholizma, tri puta je bio u Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" po par meseci. I tako se smiri na godinu, dve pa počne da pije pivo pa opet isto. Da je bio disciplinovan i pio samo lekove, a ne i alkohol bilo bi dobro. I ja sam bila meta godinama, obe smo znale da će se ovo dogoditi jednoj od nas", priča Snežana.
Ipak, dodaje, Ljubiša nikada nije fizički napadao ukućane. Kako dodaje Snežana, bio je težak i čudan čovek kojeg se bojala, ali od kog se sklanjala ako vidi da nije raspoložen. Prepirke su, kaže, bile porodične.
"Uopšte nije izlazio iz dvorišta, imao je paranoju i mislio je da neko njemu želi da naudi. U meni i u svojoj majci video je neprijatelje i čim bi nas dve sele da popričamo, mislio je da kujemo neki plan. Nije želeo da ide kod lekara. To je čovek težak 160 kilograma kojeg ne možete na silu staviti u kola i odvesti lekaru, iako smo bili svesni da to ne može izaći na dobro. Nije izlazio ni do prodavnice, deca su kupovala sve što treba njemu i babi", kaže Snežana, koja dodaje: "Za decu sam se godinama bojala. I nikada im to nisam rekla, ali uveče sam zaključavala stan".
Kako kažu rođaci Markovića koji žive u istoj ulici, Ljubiša je bio veoma bolestan. Znali su da pije alkohol, a sumnjali su i da je prestao da pije lekove.
- Meni je njega žao. Povukao se u sebe, bio je depresivan. Viđao sam ga kako po ceo dan sedi u dvorištu i gleda u jednu tačku. Ranije se lepo javljao, a sada bi samo ćutao. Majka mu je bila veoma teška žena koja mu je stalno prigovarala i moguće da mu se skupilo - kaže rođak Markovića.
Kurir.rs/Blic/Miroslava Brkić/Foto: Dado Đilas, Foto: Vlada Šporčić
NE PROPUSTITE
