Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala opisala je u svom izveštaju balkanske kriminalce čiji pipci dosežu širom sveta, a pominju se prilike među trgovcima kokaina u budućnosti.
Niz likvidacija u koje su umešani Srbi i koje se direktno dovode u vezu sa osobama sa Zapadnog Balkana, ukazuju na to da u Južnoafričkoj republici (JAR) postoji nova generacija kriminalaca iz bivše Jugoslavije koji su umešani u trgovinu drogom u Južnoj Africi.
"Do sada nije bilo nikakvih hapšenja, saslušanja i sudskih postupaka, što otežava prikupljanje bilo kakvih informacija. Međutim, Južna Afrika se pojavila kao ključna tranzitna tačka u uspostavljenim putevima droge koje karteli koriste za krijumčarenje kokaina, a dobro je poznato da su srpske mreže glavni akteri u kontinentalnoj trgovini kokainom", objašnjava autor u izveštaju.
U publikaciji se poziva na policijske izvore koji tvrde da se kokain doprema preko luka Port Elizabet i Durban, premešta u Gauteng i prepakuje, a potom šalje na dalja odredišta.
NE PROPUSTITE
Moguće je i da kokain putuje iz Južne Amerike u JAR i ulazi u Evropu preko Turske, ali se u izveštaju takođe navodi da postoje indicije da je Južna Afrika tranzitna tačna na putu ka unosnim tržištima "poput Australije".
"U prošlosti je bilo nekoliko hapšenja koja su sugerisala pokušaje uspostavljanja puteva droge između ove dve zemlje, poput Krejčirovog pokušaja da prebaci metamfetamin u Australiju 2013. godine i slučaja iz 2019. godine kada je otkrivena pošiljka kokaina skrivena u građevinskoj opremi poslatoj iz Južne Afrike u Australiju, a medijski izveštaji su povezivali ovaj tovar sa srpskom mafijom koja posluje u Južnoj Africi", navodi se u izveštaju.
Pokušano je i da se u JAR razvije domaće tržište droge pod rukovodstvom Srba koji beli prah kupuju u Južnoj Americi i donose ga u tu državu gde ga dalje na ulice distribuira lokalno stanovništvo.
Velika potražnja i ponuda kokaina, političke i društvene prilike u zemljama Latinske Amerike, ali i dobra povezanost sa lokalnim kriminalcima ovu oblast čine vrlo primamljivom Balkancima i pretpostavlja se da će se tako nastaviti u budućnosti.
"Na primer, prema jednom izvoru iz službe za borbu protv narkotika iz Ekvadora, u ovu zemlju je 2018. ušlo 160 Albanaca, od čega 20 potencijalnih trgovaca drogom, dok je jedan kolumbijski policijski izvor izjavio da su otkrili "neobjašnjiv porast" ulaska građana iz Albanije u Kolumbiju", objašanjavaju stručnjaci, dodajući da postoji mogućnost da se taj broj proširi pošto su u januaru 2020. Albanija i Gvajana (koja se graniči sa Brazilom i Venecuelom) potpisale sporazum o ukidanju viza.
NE PROPUSTITE
U proteklih šest godina, navodi GI-TOK, u Ekvadoru je uhapšeno 24 ljudi sa područja Zapadnog Balkana. Iza rešetaka se našlo 11 Albanaca, 10 Srba, po jedan Crnogorac, Bosanac i žitelj južne srpske pokrajine (KiM).
Postoje indicije da je Severna Afrika postala novi prostor gde operišu grupe sa Balkana, otkriva autor izveštaja navodeći primere dve velike zaplene u Alžiru 2019. godine koje pokazuju da je šverc kokaina u tom regionu u porastu.
"U avgustu 2018. policija je uhapsila jedanaestoricu Crnogoraca na brodu (plovili su sa Kanarskih ostrva ka Turskoj) sa 20 tona hašiša nakon što je italijanskim jedinicama bilo sumnjivo njegovo kretanje u blizini obale Severne Afrike. Uz to, postoje indicije da se cigarete i droga švercuju preko Libije za Balkan, dok se iz Srbije u Libiju švercuje oružje", objašnjava se u izveštaju.
Jedna od glavnih spona između globalnih žarišta i Zapadnog Balkana ima veze sa logistikom, objašnjava se. Region je tako pozicioniran da je oduvek bio važno raskršće, na primer, trgovine heroinom balkanskom rutom ili glavno čvorište za krijumčarenje migranata.
"Negde od 2010. godine, region je postao glavno središte za trgovinu kokainom. U protekloj deceniji bilo je više zaplena u crnogorskim i albanskim lukama, kao što su Bar i Drač, što ukazuju na to da se te luke koriste za pretovar kokaina koji dolazi iz Latinske Amerike, a koji se zatim šalje na glavna tržišta u Italiji i centralnoj Evropi", navodi se.
Zaplene nešto manjih količina droge primećene su i u crnogorskim lukama. Primer je zaplena i hapšenje iz aprila prošle godine, kada je na školskom brodu "Jadran" otkriveno 56 kilograma kokaina čija je vrednost procenjena na pet miliona evra, a krajnja distanca bila Turska.
Najveća količina narkotika iz Južne Amerike i dalje se krijumčari brodskim kontejnerima sakrivena u tovaru svežeg voća, povrća i drugih lako kvarljivih namirnica. Upravo zbog toga što se pošiljke lako kvare, tovari se u lukama manje kontrolišu i zbog toga su primamljivi švercerima.
Međutim, u proteklih dve godine primećene su i neke inovacije, pa se sada tovari kokaina sa ugrađenim GPS prijemnicima odbacuju sa plovila, a druge ekipe ih na taj način lakše lociraju i izvlače iz vode.
Mali tereti se danas šalju i komercijalnim letovima u Evropu, a metoda čarter letova ili "narko-aviona", kako ocenjuju autori izveštaja, relativno je nova. Podsećaju na slučaj Majkla Dokoviča, državljanina Crne Gore albanskog porekla koji je prošle godine uhapšen nakon što je zaplenjeno 600 kilograma kokaina u privatnom džetu u Bazelu.
Avion je stigao iz Urugvaja, a za potrebe leta angažovane su i stjuardese ali i putnici, kako bi sve izgledalo uverljivije.
(Kurir.rs/Blic)
NE PROPUSTITE
