Aleksandar Simović (44), pripadnik zemunskog klana koji je osuđen na 35 godina robije zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Đinđića, a kasnije i na 20 godina zbog ubistva svedoka saradnika Zorana Vukojevića (31) Vuka, prebačen je iz strogo čuvanog Sedmog paviljona u "Zabeli" u paviljon sa blažim režimom. Jedan od glavnooptuženih za ubistvo premijera izašao je na takozvani krug, kako robijaši zovu paviljone sa otvorenijim režimom.
"Aleksandar se pristojno vladao i bio je dobar osuđenik u Sedmom paviljonu, u kojem je tretman stroži. Posle premeštaja je dobio cimera i može da ima radnu obavezu. U tom delu je i bazen. Tamo robija i Sreten Jocić zvani Joca Amsterdam", kaže izvor "Alo".
Aleksandar robija u tom delu da bi se sprečio da kontaktira sa bratom Milošem (41), koji se nalazi u "Alkatrazu", najstrožem delu požarevačke "Zabele".
Simović je porekao učešće u ubistvu Đinđića. On je 2013. kazao da je nadležnima iz tužilaštva otkrio šta zna o pozadini ubistva premijera Đinđića, ali da niko zbog toga nije pokrenuo istragu.
Njegov brat Miloš je posle hapšenja, u leto 2010. u prvom obraćanju sudu rekao da mu je poznata politička pozadina ubistva, ali da će o tome govoriti u posebnom postupku. On je naveo da za to znaju njegov brat Aleksandar i Milorad Ulemek Legija.
"Meni se stavlja na teret da sam nosio pušku kojom je ubijen Đinđić. Na dan ubistva sam bio u Zemunu, u stanu iznad restorana moje žene. Nadam se da niste podlegli političkim pritiscima koji traju četiri godine i da ćete utvrditi da nisam kriv", rekao je Simović u završnoj reči.
NE PROPUSTITE
"Za sada nema izgleda da mu se ponovi suđenje za ubistvo Đinđića jer su svi njegovi zahtevi, podneti preko advokata, odbijeni. Najpre je Vrhovni sud Srbije (VSS) u trećestepenom postupku ocenio da je drugostepena presuda pravilno utvrdila sve činjenice, kao i da su pojedinačne i jedinstvene kazne, izrečene okrivljenima, pravilno odmerene. Obraćao se i Ustavnom sudu i tražio da se isprave nepravilnosti nastale tokom procesa, ali je to odbijeno", kaže izvor.
On je rekao je da nije ubio svedoka saradnika Zorana Vukojevića Vuka.
"Vukojevića je ubio Sretko Kalinić, a ne ja. Molim vas da mi ne bojite ruke u crveno, nikada nikoga nisam ubio. Siguran sam da će optužba protiv mene biti odbačena. U suprotnom, to će biti katastrofa i za mene i za sudstvo", rekao je Simović 3. juna 2006. u završnoj reči.
On je Kalinića uporedio sa Norvežaninom Andersom Beringom Brejvikom, masovnim ubicom, i nazvao ga "srpsko-hrvatskim Brejvikom". Prema optužnici, Vukojević je ubijen iz osvete jer je svedočio protiv zemunskog klana, ali i iz koristoljublja, jer je navodno, čuvao veću svotu ove kriminalne grupe.
"Nisam imao nijedan razlog da mu naškodim! Želeo sam da pomognem u rasvetljavanju tog zločina, ali i niza drugih, iza kojih stoji Kalinić, kao i ubistva Ilije Novovića, koje nije rešeno. Kalinić mrzi mene, moju porodicu i brata Miloša, jer misli da je zbog njega u zatvoru. Treba da se zahvalimo mom bratu što je Kalinić u zatvoru, kao i bogu što nije uspeo da iz njega pobegne", rekao je Simović u završnoj reči.
Aleksandar je uhapšen 25. novembra 2006. u stanu na Novom Beogradu dok je bio sa suprugom Zoranom. Bio je sedam godina u bekstvu, a policija je uspela da ga locira i uhvati posle sukoba sa Kalinićem.
(Kurir.rs / Alo, D. Ćuruvija)
NE PROPUSTITE
