Najnovije vesti

KO, KAKO I ZAŠTO UMIRE OD DROGA U SRBIJI: Drogiraju se advokati i bankari, evo koje su najopasnije vrste kojih ima u našoj zemlji!
Foto: Shutterstock

istraživanje

KO, KAKO I ZAŠTO UMIRE OD DROGA U SRBIJI: Drogiraju se advokati i bankari, evo koje su najopasnije vrste kojih ima u našoj zemlji!

Crna Hronika
14:22h

Od posledica korišćenja droga u Srbiji je u periodu 2008.-2019. godine preminulo 735 osoba. Međutim, problem je daleko širi budući da se u zvaničnu statistiku ne uključuju podaci o broju preinulih od posrednih uzroka korišćenja droga.

Na to ukazuje Analiza podataka o smrtnim slučajevima uzrokovanim drogom u Srbiji 2008.-2019. godine, koju je objavila Mreža za politike prema drogama u jugoistočnoj Evropi (DPNSEE), a na osnovu dostupnih podataka Republičkog zavoda za statistiku. Analiza pokazuje da je nakon velikog pada broja preminulih od 2009. (199 samo u toku te godine) do najmanjeg broja zabeleženih u 2017. godini (33), u naredne dve godine zabeležen je porast broja preminulih od 72, 73 odsto (2018. godine 47 smrtnih slučajeva i 57 u 2019). Dve trećine preminulih bilo je starosti od 25 do 40 godine. Kada je reč o polu, od ukupnog broja smrti u tih 11 godina, 13.6 odsto bile su žene.

Filozofi 80-ih najviše voleli heroin, danas najviše ima marihuane

Kako je objasnio načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalne bolesti u Beogradu psihijatar prim. dr Ivica Mladenović, kao u celom svetu, i u Srbiji se prvi udar droga dogodio u vreme hipi pokreta tokom 60-ih godina prošlog veka. Medutim, masovnije počinju da se pojavljuju 80-ih godina, i to uglavnom u velikim gradovima.

Droga, Predoziranje, Mladi
foto: Shutterstock

Nažalost, tokom 90-ih se proširilo na celu Srbiju i do danas postoji trend kontinuiteta, pa i porasta. Ako pratimo promenu prioritetnih droga, tačnije psihoaktivnih supstanci koje su prisutne kod ljudi koji zloupotrebljavaju, 80-ih godina je to bilo rezervisano za velike gradove, urabane mlade ljude, ljude koji eksperimentišu sa različitim vidovima alternativne umetnosti, filozofije - kaže dr Mladenović. Kako ističe, heroin je domi- nantna droga u tom periodu.

- Interesantno je da od tog trenutka do danas heroin ima konstantnu ravnu liniju. Dakle, broj zavisnika od heroina u Srbiji je stabilan poslednjih 30 godina ističe dr Mladenović.

DOBA MARIHUANE

Paralelno s tim, od 80-ih godina kod siromašnijih je prisutna zloupotreba marihuane.

Zloupotreba marihuana je u velikom trendu porasta tokom 90-ih i od 2000. godine na ovamo. Danas je marihuana ubedljivo droga broj jedan u Srbiji i svetu. Takode, u svim istraživanjima, najveći broj ljudi koji su probali psihoaktivne sup stance probali su marihuana ukazuje psihijatar

Zabrinjavajuće je to da je marihuana jako prisutna kod mladih osoba.

Deca već sa 13-14 godi na su probala marihuanu, sa 15-16 godina ulaze u stabilnu fazu, da bi kasnije prešli u fazu zavisnosti. Lobi za legalizaciju marihuane je izuzetno jak, ali marihuana je droga koja daje ubedljivo najteže psihoze koje su videne u psihijatriji. To su ludila! Profil osobe koja doživi psihozu od marihuane je mlad muškarac uzrasta izmedu 16-23 godine. To su upravo one godine kada je marihuana izuzetno zastupljena i uglavnom je to populacija koja kod nas dolazi zbog teških psihoza od marihuane – ističe dr Mladenović.

AMFETAMINI

Danas je ekstremno prisutna zloupotreba amfetamina, popularno nazvana "ulična droga" spid, ekstazi, kristal, met...

Kako ističe dr Mladenović, reč je o jeftinoj drogi koja često dovodi do teških posledica, oštećenja mozga, oštećena unutrašnjih organa i smrtnih ishoda. Tokom devedesetih i 2000. godina bio je jedan doktor u Srbiji koji se nažalost bavio proizvodnjom amfetamina.

EGZOTIČNE DROGE

Psihijatar navodi da su danas manje zastupljene takozvane "egzotične" droge koje dovode do halucinacije.

Pre godinu-dve kod nas je bila na glasu ajahuaska, ali to nije nova stvar. U Amazoniji I Južnoj Americi se stotinama godina koristi u ritualne svrhe, to je biljka koja dovodi do halucinogenih stanja. Grupa halucinogenih droga je danas na neki način zapostavljena. Imale su svoj procvat u vreme hipi pokreta i čuvenog psihologa profesora sa Harvarda Timotija Lirija. Takođe, Hofman je stvorio LSD i tada je ova droga dostigla procvat.

Droga, Predoziranje, Mladi
foto: Shutterstock

Lečenje uspešno samo ako učestvuje cela porodica

Doktor Mladenović ističe da je broj zavisnika koji se godišnje javljaju Institutu je konstantan, a razlozi tome su višestruki. Napominje da zavisnici na lečenje dolaze kad upadnu u psihozu, ili kad budu uhvaćeni sa marihuanom pa ih sud uslovi lečenjem kao merom bezbednosti, ili pak na nagovor svojih roditelja, ali se u takvim situacijama opiru idejom "ja nemam problem".

Zavisnici su u velikom otporu prema lečenju. Mladi ljudi se javljaju na lečenje prevashodno zbog amfetamina. Nažalost , jako retko se javljaju zbog marihuane, a kada to učine, razlog je psihoza i tada je potreban zaista dug period da bi se izvukli iz tih psihoza. To su uglavnom mladi momci, izuzetno uspešni studenti i jako inteligentni ljudi, ali misle da je marihuana bezopasna - kaže dr Mladenović. Drugi problem tiče se široke zastupljenosti amfetamina, te kako kaže naš sagovornik, mladi kad dođu na lečenje obično kažu: „Svi moji drugari to uzimaju.“

- To jeste veliki problem jer za par stotina dinara možete bilo gde da kupite amfetamin i to sistemski mora da se rešava. Problem raste, ali se ne javljaju na lečenje - ističe psihijatar.

Uzroci smrti

Od ukupnog broja smrti u tih 11 godina, 150 smrtnih slučajeva su bili posledice dugotrajne upotrebe psihoaktivnih supstanci. Od toga, 97 njih je bilo vezano za korišćenje opioida (uglavnom heroina), dva kokaina, četiri halucinogena, a 47 za korišćenje više supstanci. Ostatak, 585 smrtnih slučajeva, bili su posledice trovanja, od kojih je 212 slučajnih, 48 namernih a 325 sa neodređenom namerom. Naime, 206 trovanja je bilo uzrokovano upotrebom heroina, 81 drugih opioida, 122 pshodisleptika, jedan je bio posledica upotrebe derivata kanabisa, a nijedan LSD-a.

Droga, Predoziranje, Mladi
foto: Shutterstock

Kako sagovornik izvršni direktor DPNSEE Milutin Milošević ističe najupečatljiviji utisak ostavlja to što se za veliki broj slučajeva ne zna uzrok, supstanca ili mesto gde je došlo do smrtnog slučaja. Naime, organizacije građanskog društva već duže vreme upozoravaju da se smrtni slučajevi izazvani korišćenjem psihoaktivnih supstanci ne prikazuju uvek kao takvi već se kao uzrok navede moždani udar, srčani udar (kod stimulansa, pogtovo kokaina) ili toplotni udar, pa čak i kao gušenje povraćanjem. 

Takođe, jedan broj drugih posrednih uzoraka korišćenja droge koji znatno doprinose smrtnim ishodima ne obuhvata se zvaničnim statistikama osoba preminulih od droge. To su pre svega HIV-AIDS i viralni hepatitis, koji se prenose korišćenjem nesterilnog pribora za injektiranje, hronična oboljenja pluća i oštećenje jetre, slučajne povrede i nasilje uključujući ubistva i samoubistva nastala kao posledica izmenjenog psihičkog stanja usled korišćenja droge. 

- Neki od ovih podataka su rannije objavljivani, ali toga više nema. Recimo, sve do 2011. godine objavljivani su podaci o broju osoba koje su preminule od side, iz kojih smo mogli da utvrdimo koliko njih je zaraženo HIV virusom kao posledica injektiranja supstanci nečistim priborom. Mislim da je to posledica nedovoljne podrđške koju ima zdravstvo u našem društve i neobraćanja dovoljne pažnje na ove posebno ranjive i kao što sam već rekao, diskriminisane osobe - rekao je izvršni direktor DPNSEE Milutin Milošević.

Nenavođenje mesta smrti

Podaci iz analize pokazuju da se više od polovine trovanja desilo kod kuće. Međutim, značajno je opažanje o izbegavanju navođenja tačnog mesta nastanka nesrećnog slučaja (čak 253 neoznačena mesta smrti) kako bi se izbegle istrage o korišćenju droga u određenomm prostoru, što je kažnjivo članom 247.Krivičnog zakonika. Ove pojave su opažene kako u privatnim prostorijama tako i u ugostiteljskim i drugim objektima.

- Problem droge je veoma velik, sve veći i svi se trude da budu što dalje od njega. Jednostavno, lakše je izneti osobu koja se predozirala iz nekog prostora, bilo da je to privatan stan ili ugostiteljski objekat, i ostaviti je da bude nezaštićea i bez podrške na ulici, nego dovesti se u situaciju da budeš krivično gonjen i objhaš'njavaš kako je ta osoba došla u taj prostor, kako je unela droga i upotrebljavala je - ukazuje Milošević.

Naglašava da iz sličnih razloga medicinski radnici ranije prikažu da je uzrok smrti toplotni, moždani ili srčani udar nego korišćenje nedozvoljene supšstance koja je do toga dovela, što bi značilo komplikovaniji, mukotrpniji i adminstrativno duži postupak.

Nove supstance

Evropska agencija za praćenje droga i zavisnosti od droga objavila je broj preminulih od posledica korišćenja droge na milion stanovnika po zemljama člaicama u 2015. i 2016 godini. naša zemlja nalazi se pri dnu lista.

- Mislim da je u Srbiji situacija zaista bolja nego u najvećem broju zemalja Evropske unije i da to nije pogrešan podatak, koliko god imamo određene rezerve prema brojkama. U dužem vremenskom periodu, najveći broj smrtnih slučajeva posledica je upotrebe heroina. U Srbiji, pa i u svetu uopšte, broj osoba koje injektiraju heroin je u stagniraju ili pada. S druge strane u velikom je porastu ponuda i korišćenje novih psihoaktivnih supstanci - kaže Milošević.

Dodaje da se nekoliko godina unazad u Evropi u proseku svake nedelje javljala jedna do tada neotkrivena veštački napravljena supstanca.

- Korisnici onda ne znaju kako da je koriste, medicinski radnici nemaju podatke o tome kako deluje i kako otkloniti neželjeno dejstvo, a policija, carina i druge bezbedonosne strukture ne mogu je zapleniti dok se zvanično nestavi na listu zabranjenih, što može biti dug proces. I u Srbiji se javljaju ove nove supstance, ali je, na sreću, još malo onih najrizičnijih - pre sve fentanila, koji je odneo ogroman broj života u SAD-u - navodi on.

Dodaje da je kod nas pre dve godine izmenama Zakona ustanovljen sistem ranog upozoravanja na nove psihoaktivne supstance.

- Međutim, mislim da nije dovoljno dobro rešenje jer se svodi samo na policijsko-carinske aktivnosti evidentiranja, a nema veoma važnu komponentnu tada sa korisnicima koje treba na vreme upozoravati na opasnost. Predlagali smo da ako se registruje smrtni slučaj koji je posledica nove supstance, državni organi imaju obavezu da odmah javno objave upozorenje koje sadrži odlike, izgled, dejstvo i druge osobine supstance - kaže Milošević.

Sagovonik navodi da je u prvom talasu pandemije utvrđeno da u Srbiji i u celom regionu jugoistčne Evrope nije došlo do prevelikih tumbanja na tržištu droga.

- Očigledno je da proizvođači i dileri na vreme prave zalihe. Problem je bio sa dostupnošću, pogotovu za vreme ograničenog kretanja, ali se oni i tada snalazili pre sve ga "pokrivajući" svoju dostavu dostavom hrane uglavnom. Takođe  sve više droge se nabavlja korišćenjem takozvanog darkneta - crnog interneta na kome se prodaju razne zabranjene stvari, do droge, oružja do falsifikovanih isprava - a dostava obavlja redovnom ili brzom poštom - objavšnjava Milošević.

Zapaženo je da su osobe koje korste drog posezale za bilo čime što im je bilo dustupno, kao i da se često meštaju supstance sa lekovima koji se mogu legalno nabaviti.

- Takvo ponašanje je izuzetno rizičko i lako može dovesti do teških posledica. Inače, kod nas se najveći deo trovnaja desi kao posledica korišćenja legalnih lekova, pa onda alkohola, pa tek onda u mnogo manjem broju slučajeva droga - kaže on.

(Kurir.rs/Blic)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja