Sredoje Šljukić Šljuka važio je za žestokog momka devedesetih godina i vođu zvezdarskog klana, bio je vlasnik benzinske pumpe u Malom Mokrom Lugu i suvlasnik poznate diskoteke, a ubijen je 27. septembra 2002, kada je na njegov automobil ispaljeno više od 30 metaka iz automatskog oružja.
Dok se Šljukićev "audi" kretao levom trakom mosta u pravcu grada s desne strane im se približio sivi "audi 100", a zatim još jedan automobil koji im je preprečio put. Tada nepoznati napadači su iz sivog "audija" ispalili na Šljukićev automobil više od 30 hitaca iz automatskog oružja, najverovatnije "kalašnjikova". Kasnijom istragom je utvrđeno da su izvršioci bili pripadnici zemunskog klana, Sretko Kalinić i Mile Luković Kum. O efikasnosti ubica iz Zemuna svedoči i izjava tadašnjeg inspektora koji je rekao da je rafal bio toliko precizan da, ukoliko bi se na automobilu zamenila vozačeva vrata, bio bi kao nov. Šljukić, koji je upravljao vozilom je na mestu ostao mrtav, dok je njegov brat Zoran, koji je sedeo na mestu suvozača, podlegao povredama u Urgentnom centru.
Velibor Ćirović, član obezbeđenja koji je sedeo pozadi, bacio se pod sedište kada je krenula rafalna paljba i tako ostao nepovređen. Napadači su pobegli u pravcu grada, a Ćirović je prešao na mesto vozača i izrešetanim kolima ih prebacio do bolnice.
Šljuka je bio vođa jednog od najmoćnijih klanova u Beogradu - zvezdarskog. Protiv njega je bilo podneto nekoliko krivičnih prijava, ali nikada nije bio hapšen. U policijskim krugovima pričalo se da stoji iza mnogih kriminalnih dela. Nigde nije išao bez obezbeđenja.
Jedan od njegovih telohranitelja Veljko Radovanović (21) je ubijen, dok je drugi ranjen, 24. septembra 2001. godine oko 15.30 u pucnjavi kod poznatog restorana na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Ulice gospodara Vučića. Oni su navodno tada bili sa još petoricom prijatelja u Šljukinom obezbeđenju kada je Zoran Bošković iz Bijelog Polja, koji je tada imao 41 godinu, na njih ispalio šest hitaca iz automatskog oružja i pobegao niz Bulevar. Prema saopštenju policije, pucnjavi je prethodila svađa i tuča između Šljukića i Boškovića, koji nije nikada uhapšen i za kojim je bila raspisana poternica.
Sredoje Šljukić je i pre svega toga preživeo atentate.
Nekoliko godina ranije u kafiću kod sportskog centra "Olimp" na Zvezdari na njega pucao Bane Grebenarević, a tada je poginula Tatjana Nikolić, koja se slučajno zatekla u lokalu. Nikada nije ustanovljeno od čijeg metka je ona stradala, jer su u ovom obračunu učestvovali i Šljukini drugovi. Grebenarević je ubijen 1996. godine u sačekuši na Bežanijskoj kosi.
Šljuka je o tom napadu Grebenarevića i pogibiji Tatjane Nikolić javno govorio u jednom intervju:
"Ona je poginula nesrećnim slučajem, u hodniku, bila je pet metara udaljena od mene. Međutim, čim je upao u klub, shvatio sam da će da puca. Osetio sam. Odmah sam se skupio da mu smanjim metu. Napad je bio bez povoda, bez razloga. Jednostavno, ludački potez. Koga je nišanio? Pa mene, ali zaista mu nisam pružio povoda, ne znam o čemu se radi".
Upitan da li su napadači prošli bezazleno, Šljuka je odgovorio:
"Naravno da nisu"...
Iako se govorilo da je Šljuka bio jedan od najvećih reketaša i otimača u Beogradu, iza zatvorskih rešetaka boravio je samo dva puta, oba puta vrlo kratko. Upravo zbog toga je i vladalo uverenje da je jedan od kriminalaca bliskih saradnika DB. U čaršijskim pričama govorilo se da ga štiti jedan visoki Miloševićev funkcioner, zbog sentimentalne veze sa njegovom majkom.
Prvi put je zatvoren 1988. godine zbog toga što je tadašnjeg šefa svog zvezdarskog klana Kačara kratežom upucao u noge. Njih dvojica su otišli u Bulevar kralja Aleksandra (tada Bulevar revolucije) da pokupe "pazar" u radnjama koje su reketirali. Zbog neke sitne čarke, Šljuka je potegao "kratež", koji je krio ispod jakne i s leđa pucao Kačaru u noge, kome je zbog toga amputirana jedna noga do kolena. Kačar je ostao težak invalid i ljuti protivnik Sredoja Šljukića, koji je zbog tog dela u Centralnom zatvoru proveo nepunih mesec dana.
Kačar je posle skoro dvogodišnjeg oporavka sa štakama pod rukama i "zoljom" na ramenu krenuo da se sveti Šljuki. Nekoliko puta mu je pravio sačekuše. Jednom je "zoljom" pucao na diskoteku "Taš" koju je Šljukić tek bio zakupio. Drugi put ga je na Zvezdari, takođe sa "zoljom" na ramenu, presreo, dok se vozio svojim "poršeom", ali je Šljuka iskočio iz auta i pobegao kroz Zvezdarsku šumu. Trebalo je da prođe nekoliko godina pa da Šljuka uspe da organizuje efikasnu likvidaciju svog progonitelja. Upali su u Kačarevu kuću, pritisli ga jastukom preko glave i ispraznili čitav šaržer iz pištolja sa prigušivačem. Nakon tog brutalnog ubistva, nastupio je period kratkog olakšanja za Šljuku.
Ipak, ubrzo su se na njega ostrvili "neki novi klinci iz komšiluka": Mali Bane i Nemanja Ristić su u teretani kod Adžima pucali na njega iz dva pištolja, a sigurne smrti ga je spasio dvostruki pancir.
Šljuka se 1993. godine po drugi put našao iza rešetaka u CZ, tada zbog "reketiranja" i otimanja automobila. Ni ovog puta nije ostao u pritvoru duže od mesec dana.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
