Ime Zorana Stevanovića prvi i jedini put se u štampi pojavilo u novembru davne 1990. godine, kada je sa Željkom Ražnatovićem Arkanom i još dvojicom uhapšen u Dvoru na Uni u Hrvatskoj. U vozilu su imali više pištolja i ručnih bombi, a pošto je raspad Jugoslavije već bio počeo, optuženi su za pripremanje oružane pobune sa ciljem rušenja ustavnog poretka Republike Hrvatske. Istraga je trajala nekoliko meseci, oslobođeni su 1991. posle dogovora Miloševića i Tuđmana. Navodno, još je plaćeno milion nemačkih maraka...
Stevanović (36) je bio majstor borilačkih veština. Zahvaljujući tome je u Švedskoj stekao veliki novac i velikog prijatelja Arkana. Pripadao je grupi Arkanovih komandosa, mada ga neki izvori smatraju pripadnikom Državne bezbednosti (što ne isključuje ono prvo), a neki čak kažu da je bio agent vojne Kontraobaveštajne službe. S druge strane, u nekim napisima dovođen je u vezu sa prodajom oražja krajinskim Srbima...
U jednoj od čitulja objavljenih posle njegovog ubistva, pisalo je i da je bio "jedan od osnivača Srpske dobrovoljačke garde".
Novcem donetim sa ratišta pokrenuo je privatni biznis: bio je jedini uvoznik autoguma "pireli", a bio je i suvlasnik butika "Reporter" u hotelu "Metropol", u kome se prodavala originalna italijanska garderoba. Često je poslovno putovao u Italiju, a jednom prilikom bio je u grupi dvanest poslovnih ljudi iz Srbije koji su se sreli sa valsnikom Fijata Đanijem Anjelijem.
Neki poznavaoci podzemlja kažu da se Stevanović bavio i uterivanjem velikih domaćih i inostranih dugova...
Ubijen je ispred hotela "Metropol", 30. avgusta 1996. Kao i obično, i tog dana je nešto pre 10 sati parkirao svoj "folksvagen kupe" ispred butika "Reporter" i zaputio se u hotelsu kafanu da popije kafu.
Za njim je krenuo mladi, neobrijan čovek; u levoj ruci je držao putnu torbu, a u desnoj "škorpion" uvijen u "Večernje novosti".
Na pet-šest metara od ulaza u hotel nepoznati mladić je sustigao Stevanovića, ispustio torbu, bacio novine i u njegova leđa ispalio dva kratka rafala. Automatski pištolj imao je prigušivac i pucnji se uopšte nisu čuli.
"Čula sam samo 'krk-krk', zvuk je bio slabiji nego kad prođe tramvaj", opisala je policiji ono što je čula prodavacica iz fri-šopa, udaljenog samo nekoliko metara od mesta ubistva.
Nepoznati likvidator je svoj "škorpion" ubacio u torbu i užurbano se uputio ka Pravnom fakultetu. Pretpostavlja se da ga je tamo čekao auto sa vozačem.
U novinskim napisima posle ovoga špekulisalo se da je Zorana Stevanovića likvidirala hrvatska tajna službe, jer je, navodno, došao do spiska svih saradnika koje je Kontraobaveštajna služba Hrvatske imala na platnom spisku u Jugoslaviji. Drugi su, opet, u načinu na koji je ubijen prepoznavali "italijanski potpis"...
Ubica nikada nije otkriven.
ZORAN STEVANOVIĆ (36)
- ubijen u „Metropolu“ 30. avgusta 1997.
- hapšen 1990. s Arkanom u Dvoru na Uni
- važio za Arkanovog velikog prijatelja
- obavljao „specijalne zadatke“
U Hrvatsku zbog svađe sa ženom
Uveče 28. novembra 1990. Arkan, Zoran Stevanović iz Beograda i Dušan Carić iz Dvora na Uni uhapšeni su u Dvoru na Uni. Kod njih je pronađena veća količina oružja. U istrazi, Arkan je izjavio da je na put u Knin krenuo iz avanturističkih razloga jer se upravo „sporečkao“ sa suprugom (Natalija - prim. red.) zbog njenog puta u Rim, oružje je poneo jer je bio izložen ozbiljnim pretnjama zbog angažovanja na neutralisanju uticaja Vojislava Šešelja i Vuka Draškovića na „Zvezdine“ navijače i nije znao da su bombe prave.
Kurir.rs/Momčilo Petrović
NE PROPUSTITE
