Nezvanično, policiji su u odeljenju Bezbednosno-informativne agencije, specijalizovanom za praćenje aktivnosti na kriminalnoj sceni Srbije, "Amerikanci" postali prioritet, pošto su se mnogi članovi vratili u Beograd i preuzeli vođstvo u unosnim poslovima kao što su krijumčarenje i distribucija narkotika.Ova međunarodna kriminalna grupa bila je najjača u Beogradu tokom druge polovine devedesetih, kada je sa asfalta istisnula tada neprikosnoveni "voždovački klan". Pričalo se da je grupu osnovao tadašnji Resor državne bezbednosti, sa ciljem da eliminiše sve one koji su počeli da rade "na svoju ruku". Ekipu su činili kriminalci koji su pre ratova na ovim prostorima radili u SAD i koji su se početkom devedesetih, "iz patriotskih razloga", vratili u Srbiju.Tokom tih godina likvidirani su mnogi kriminalci koje su, po saznanjima policije i obaveštajnih službi, ubili upravo članovi "Grupe Amerika". Navodno, grupa stoji iza ubistava Radeta Ćaldovića Ćente, Milana Roganovića Roge, Miše Cvetičanina, Bojana Petrovića, Jusufa Bulića, Zorana Šijana i drugih. Isti izvori kažu da su pripadnici ove organizacije ubili i ministra odbrane Pavla Bulatovića, Radovana Stojčića Badžu, tadašnjeg prvog čoveka MUP-a Srbije, Zorana Todorovića Kundaka, generalnog sekretara JUL-a, kao i policijske inspektore Dragana Radišića, Dragana Simića i Milorada Vlahovića, piše Politika.Mnogi istaknuti članovi "Grupe Amerika" tada su pobegli iz Srbije i utočište pronašli u Crnoj Gori, navodi list.
Naša policija je tražila od crnogorskih kolega da ih pronađu i uhapse, ali su "amerikanci" odjednom nestali. Navodno je neko iz crnogorske policije poručio članovima ganga da više nije bezbedno u Crnoj Gori, pa su se oni u roku od dva dana prebacili u špansku Marbelju.Po okončanju policijske akcije "Sablja", "Grupa Amerika" počinje da obnavlja svoje poslove, koristeći veze sa pojedinim policijskim strukturama koje su im bile naklonjene. Čak su osnovali i jedan dnevni list sa ciljem da utiču na javno mnjenje Srbije. Taj dnevnik se, međutim, nije probio na tržištu.Kao vođa grupe u policiji se pominje Mileta Miljanić zvani Majk iz Barajeva, koji je bio blizak prijatelj Voje Raičevića Amerikanca, koji je misteriozno nestao 1997. godine. Njegovo telo nikada nije nađeno.Kao drugi na spisku vođa ovog klana je Zoran Jakšić, rodom iz Zrenjanina te Željko Maksimović Maka, Sloba Šol.
U takozvanoj američkoj grupi značajno mesto zauzima i Ivan Delić iz Budve, koji je "radio" zajedno sa Vojom Amerikancem. Njegovo ime se još 2001. godine povezivalo sa ubistvom bivšeg saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića, likvidiranog 7. februara 2000. u restoranu Fudbalskog kluba "Rad", u Beogradu. Delić je prozivan i posle eksplozije u Budvi u septembru 2002. godine, kada su ubijeni Dario i Marija Šurina, Delićeva verenica koja je tada bila u drugom stanju. Njihovi roditelji, Mirko i Nada Šurina, direktno su optužili Delića za ubistvo njihove dece, ali i za umešanost u druge likvidacije.Sve ove podatke policija je dobila od svedoka koji se vodi pod pseudonimom "Srećko", a koji je naveo i izvesnog inspektora koji je nekad radio u OUP-u Vračar, bliskog s Vojom Amerikancem. Istaknuti član grupe je i Krsto Stanišić, zet Boška Radonjića, koji je pre dve nedelje uhapšen u Beogradu i koji bi trebalo da bude izručen Nemačkoj.Prema nezvaničnim informacijama, jedini svedok optužbe protiv "Grupe Amerika" više nije među živima. Njegovo raskomadano telo pronađeno je 1. marta 2003. godine u Budimpešti. D. Telesković/Politika
