Sanela Tarić (24), koja je u ženskom zatvoru u Požarevcu na izdržavanju kazne od pet godina i tri meseca, u ekskluzivnoj ispovesti za Kurir iz ćelije odlučila je da ispriča kako izgleda život između četiri zida.
Njena životna priča i skretanje na pogrešan put, kako kaže, trebalo bi da posluže za nauk mladima koji imaju dilemu da li da vode normalan život ili da krenu putem kriminala. Na početku, stranputica ume da zavede, priznaje i sama.
Posledice su strašne
- Ipak, posledice su strašne. Da mogu da vratim vreme, nikada sebi ne bih dozvolila da se nađem u ovoj situaciji - objasnila je Sanela u pismu koje je poslala Kuriru.
- Uhapšena sam 14. oktobra 2020. Posle saslušanja u tužilaštvu dobila sam nanogicu. Ni tada nisam bila svesna situacije u kojoj sam bila, kao i uvek, živela sam u oblacima. Tako je bilo sve dok nisam morala da se javim na izdržavanje kazne u jedini ženski zatvor u Srbiji. Na kapiji sam bila 12. aprila prošle godine. Bilo je oko 23 sata. Te večeri suočila sam se sa istinom i realnošću - opisuje Sanela trenutak u kom je shvatila kakav je život čeka narednih godina.
Dobri uslovi
Idu na aerobik, a cimerka joj poznata na Tviteru
Sanela Tarić, inače rođena sestra Smaila Tarića, koji je brutalno ubijen u Beogradu 2008. godine, kada su mu napadači odrubili glavu, a telo spalili, kada je ona imala tek deset godina, trenutno boravi u V paviljonu, poluotvorenom delu zatvora. Kaže da ima puno različitih mogućnosti i da su joj uslovi života daleko bolji nego po samom dolasku u požarevački zatvor.
- Reč je o pansionskom smeštaju, zgrada je savremeno opremljena i uređena. Sastoji se od četiri krila, u slobodno vreme možemo da koristimo čak i aerobik sale koje su nam na raspolaganju. U sobi sam sa dve žene, jedna je poznata na Tviteru, tako da nam nikada nije dosadno. Nema gužve, nema tuča - kaže ona.
- Bio je mrkli mrak, oko mene zidine. Na samom prijemu dočekale su me dve jako prijatne komandirice, dozvolile su mi i da se porodici javim da sam stigla. Odmah na ulazu obavile su pretres, tačnije svu moju garderobu i stvari za higijenu stavile su u crne džakove, a potom me sprovele do prostorije u kojoj je u karantinu trebalo da boravim 14 dana - priseća se ona prvih sati iza zidina.
Kada je zakoračila u prostoriju, kako kaže, unutra je već bilo pet ili šest žena. Rekli su joj da legne i ujutru se raspakuje.
- Naravno, nisam legla, nisam mogla da spavam. Tu prvu noć sam presedela pored džakova sa stvarima. U sobi je smrdelo, jedna žena je bila sva isečena, u zavojima i verovatno na nekim jakim lekovima. Druga je pokušala da me pokrade. A ostale, imala sam osećaj da se danima nisu tuširale. Ništa bolje nije bilo ni prvo jutro - prenosi Tarićeva svoje prve utiske.
Od šoka nisam ustajala
Za Kurir je ispričala da ju je u svet kriminala uveo bivši dečko Petar R, u kog se zaljubila iako je znala da je oženjen i da prodaje drogu. Malo-pomalo, ušla je u njegov svet i sama učestvovala u trgovini kokainom.
Nisu joj okrenuli leđa
Iz svega ću izaći pametnija
Osuđenici Saneli Tarić, kako kaže, mnogo olakšava to što joj najbliži nisu okrenuli leđa. Svesna je da je samo njena krivica to što je najmiliji sada obilaze u zatvoru. Ipak, dodaje, iz svega će izaći jača i pametnija.
- Porodica mi pruža veliku podršku, tu je i moj budući muž B. S., zatim otac i maćeha, koji ne propuštaju nijednu posetu. Moja maćeha je najbolja na svetu, prihvatila me je kao svoje dete i pružila mi ljubav. Otac je pun razumevanja i pažnje. Moja najbolja drugarica A. G. svakodnevno mi piše pisma, šalje pakete, pomaže mi da dostojanstveno prođem kroz ovaj period. Mogu samo da ih bezuslovno volim, bez njih ne bih uspela - kaže Tarićeva.
Na dan kada je uhapšena lisice su stavljene i njemu, ali i njegovoj supruzi, koja je takođe bila deo kriminalne grupe. Kada je shvatila da je Petru R. paravan i da mu treba samo za "posao", za Sanelu je bilo kasno.
Posle boravka u izolaciji prebačena je u drugu sobu sa 17 žena.
- Od šoka nisam ustajala iz kreveta danima. Posle su me prebacili u paviljon sa 60 žena, u zatvoreni paviljon II, koji su zvali "Hajat", gde sam provela 14 meseci. Svaka soba tu ima TV i kupatilo, ali i pored tih uslova, da ne kažem pogodnosti, sve je bilo očajno. Primera radi, veš smo prale ručno, subotom, i širile ga u dvorištu ili podrumu - objasnila je i dodala da je dobila i prvi posao na čišćenju oraha.
Čistila orahe
- Težak, naporan i prljav posao. Ukratko, žene bi istovarile vreće od 25 kilograma oraha, jedna grupa bi ih lomila, a druga čistila od ljuske. Ta agonija je trajala godinu dana, a potom sam dobila bolji posao. Trenutno radim u pogonu, uslužno za jednu modnu kuću sečemo čipku, šijemo cirkone na kapute. Mogu reći da mi je zanimljivo - kaže Sanela, koja u radionici u krugu zatvora provodi pet sati dnevno i za rad je plaćena oko 3.000 dinara mesečno. Ipak, da može da vrati vreme, nikada kroz ovo iskustvo ne bi prošla.
Ženski zatvor u Požarevcu:
Jedan dan u zatvoru
x buđenje u 6.30
x brojanje u 7 sati
x podela terapije i doručak
x odlazak u pogon za rad u 9
x povratak s posla u 14 sati
x popodnevini odmor od 16 do 17.30
x kontrolno brojanje u 17.45 sati
x podela večernje terapije i večera
x završno brojanje u 20
Kurir.rs/Jelena Spasić
NE PROPUSTITE
Bonus video:
