Porodica Milana Miškovića koji je nestao pre tri godine kod Slankamena kada je otišao u ribolov sa drugom, i dalje čeka njegov povratak.
Milanova majka Danijela u svojoj ispovesti za Kurir kaže da joj je najgore što već tri godine ne zna istinu i da li sveću da zapali za žive ili za pokojnike.
Podsetimo, 16. marta 2020. godine dva druga, Ilija Đokić iz Šapca i Milan Mišković, otišli su na pecanje na Dunav u Starom Slankamenu i nisu se vratili. Đokićevo telo pronađeno je mesec dana od nestanka kod Zemuna, a Milanova sudbina već tri godine je misterija.
- Ja samo čekam da se moj sin vrati. Znate kako, ja ne mogu da upirem prstom ni u koga, njegovo telo da se utopilo u reci, trebalo bi do sad da je nađeno. Telo ispliva na površinu, kao što je Ivanovo isplivalo. Ja nemam više sa kim da se posavetujem. Prvih godinu dana smo proživljavali pakao - kaže nam neutešna majka.
Naime, Milanovi roditelji su alasi i to zanimanje su preneli i na svog sina i od trenutka kada su pretpostavili da se utopio, angažovali su sve prijatelje i ljude u okruženju koji se bave ribolovom i imaju čamce da ga traže i da jave čim budu primetili nešto.
- Mi smo naše znanje preneli na Milana. On se vrlo dobro snalazi na reci, ali opet reka je brza i nepredvidiva, skroz bi bilo razumljivo da su se prevrnuli i utopili. Ali kako ga onda ne možemo naći? Počela sam da se savetujem sa sveštenicima. Idem redovno na liturgiju i da palim sveće. Meni samo još nada ostaje, a ja sam tu i ja ću da ga čekam - kaže Milanova majka Danijela i dodaje:
- Najteže mi je bilo kada sam odlazila prvi put da zapalim sveću, ja nisam znala da li da zapalim za žive ili za pokojnike. Zamislite to, da vi kao roditelj ne znate da li je vaše dete živo ili mrtvo već tri godine, a kraj ovoj agoniji ne vidite u blizini. Palim za zdravlje, tako mi predlažu sveštenici. Mi se svi trudimo da budemo jaki i da ne odustajemo, ali kao da nas konstatno život šamara time što nas drži u neznanju za tako važnu stvar za nas. Veoma je teško, a policija nije bila od velike pomoći, opet kažem, ja ne mogu ni u koga da upirem prst, kada već ne znam ništa.
Milan je inače u trenutku nestanka imao 23. godine, a porodica je ove godine proslavila njegov 26. rodjendan.
- Mi smo stvarno porodica okrenuta veri i moj sin je plivao za časni krst. Kada je nestao, njegovi drugari iz Šapca su mi doneli veliki krst koji su izvukli za Bogojavljanje, to su divni momci. Volela bih samo da mogu da ga zagrlim. Svima nam mnogo nedostaje. Ne bih želela da se ovo dogodi nikome - priča Danijela.
(Kurir.rs- J.K.)
NE PROPUSTITE
