Prošlo je skoro pola veka otkako su dve devojke u Srbiji skočile u smrt kako bi spasile čast.
Mnogo poznatiji je slučaj učenice iz Kruševca Milice Kostić, koji je 2. septembra 1974. skočila sa 11. sprata solitera da bi pobegla od grupe silovatelja. Zdravko Čolić joj je posvetio pesmu "Ona spava".
Manje je poznato da se prethodno 5. marta iste godine na isti korak iz istog razloga odlučila Livija Balnožan skočivši sa četvrtog sprata Drugog paviljona Studentskog grada na Novom Beogradu.
Skokom u smrt spasila se izvesnog Milorada Simovića koji je u sobi 651 nasrnuo s namerom da je siluje. Međutim, većina detalja tog užasa do danas su ostali pod velom misterije.
Mnogi studenti tvrdili su tada da se ovaj strašni događaj u pomenutoj sobi mogao i očekivati. U njoj je bio štab "akademskog" podzemlja. To je bila soba glavnog ideologa i šefa družine Zeke Pećanca, glave grupe koji je bio na glasu po siledžijstvu (ubijen 1994. godine).
Kontroverzno je to što dežurni istražni sudija Dušan Radetić te noći uopšte nije bio na uviđaju, a to nije učinio ni njegov kolega zamenik okružnog tužioca Radoš Stanojević. Tvrdili su da ih o događaju niko nije obavestio i da je verovatno sve u rukama policije, ali i u policiji su bili podigli zid ćutanja.
Milorad Simović zvani Miško nikad nije procesuiran.
Simović je bio formalni student prve godine Poljoprivrednog fakulteta. Njegovog imena, međutim, nije bilo u zvaničnoj kartoteci stanara Studentskog grada. U sobi 651 živeo je ilegalno, gde su ga primili prijatelji iz Peći.
Raznorazni studentski klanovi upravljali su sedamdesetih godina Studenjakom, a da im uprava nije mogla ili htela ništa. Za njih oni zvanično nisu ni postojali, iako su tu živeli i hranili se sa ostalima u studenskoj menzi.
Od brucoša do najstarijeg studenta svi su znali da je Simović opsedao Liviju. Koleginice nesrećne devojke pričale su da je tog dana oko 18 časova u njihovu sobu u Trećem paviljonu došao Simović i pozvao njihovu Liliku, a ona je izašla.
Kada su reporteri "Novosti" došli sutradan nakon tragedije ispred sobe 651 stajala su petorica mladića, jedan je zaključavao vrata:
"Nemamo šta da vam kažemo, nismo bili u sobi kada se tragedija dogodila", rekao je jedan od njih, dok su ostali ćutali.
Interesantno je da su oni bez problema koristli sobu u kojoj se dogodio zločin, a, kako su govorili ostali stanari, glavni svedok smrti studentkinje Balnožan bio je pušten na slobodu pre nego što je istražna komisija pregledala sobu u kojoj se drama odigrala.
Poslednje popodne Livija je provela sa prijateljima u svojoj sobi. Apsolvent Prirodno-matematičkog fakulteta N. K. je drhtavim glasom objasnio novinarima da je bila raspoložena i da je pričala o "Klubu M" gde je provela prethodno veče. Simovića uopšte nije pominjala.
Vest o smrti Livije Balnožan potresla je tog marta Banatsko Novo Selo. Ova 22-godišnja studentkinja Više defektološke škole, ćerka Angeline i Trajana Balnožan, bila je poznata u rodnom mestu kao primerna devojka i aktivna omladinka. Osmogodišnju školu je završila u selu sa odličnim uspehom, kao i Učiteljsku školu u Vršcu.
Livija je volela muziku, pričala je tada Ana Omorjan, prva učiteljica nastradale studentkinje.
Prema svom vršnjaku i bratu od tetke Trajanu Lazaru, Livija nije imala nikakvih tajni, ali Simovića nije pominjala.
"Sve mi je poveravala. Bila je vesela i nasmejana. U subotu je došla kući i pomagala roditeljima u poslu. Izlazili smo zajedno i odlazili na igranke. Volela je umetnost", pričao je Trajan.
Poverenje u Miodraga Simovića koštalo je Liviju života. Da bi se spasila napadača skočila je sa četvrtog sprata u Drugom paviljonu Studentskog grada. Teško povređena prebačena je u Zemunsku bolnicu gde je odmah ujutru preminula, a nasilnik je tek onda uhapšen.
Simović je pozvao Liviju sa kojom se navodno "zabavljao nekoliko dana", kako je tvrdio, da dođe kod njega u sobu na proslavu rođendana. Obećao je da će se skupiti pristojno društvo, slušaće ploče, a onda će se razići. Ništa ne sumnjajući Livija je oko 19 časova zakucala na vrata sobe 651. Iznenadila se kada je umesto pune sobe gostiju videla samo njega i još jednog mladića ali je on rekao da će ostali ubrzo doći.
Malo kasnije drugi mladić je otišao, a u sobi su ostali samo Livija i Simović. Ovaj je odmah zaključao vrata i počeo da napada devojku. Iznenađena, pokušala je da se brani prvo rečima, a kada je počeo da je tuče dozivala je u pomoć. Pošto se niko nije odazvao, Simović se osilio i nasrnuo još bezobzirnije. Kada je videla da nema spasa, devojka je polunaga istrčala na terasu nadajući se da će siledžija da ustukne.
On je bez obzira na javnost pojurio za njom, a ona je izbezumljena preskočila ogradu. Odjeknuo je krik, a onda se sve utišalo.
Trojica studenata iz susednog paviljona čuli su vrisak kada su prolazili na večeru. Odmah su dotrčali na mesto nesreće i videli stravičnu sliku.
Devojka je ležala na betonu pored doma. Zaustavili su prvi auto i prevezli je u Zemunsku bolnicu. Lekari su konstatovali povrede koje se ne preživljavaju – teški prelomi, traume po celom telu i masivno unutrašnje krvarenje. Nesrećna Livija je sahranjena u svom rodnom Banatskom Novom Selu pod spomenikom od belog mermera.
Prijavite nasilje
Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na građane da svaki vid nasilja u porodici prijave policiji besplatnim pozivom na broj telefona 0800 100 600 ili 192 koji su sve vreme dostupni.
Savetovalište protiv nasilja u porodici - SOS telefon i sigurna kuća 0800-011-011 besplatan poziv radnim danima 10-19 časova, 011 2769-466, radnim danima 10-19 časova, 062 304-560 noću 19-10 časova
(Kurir.rs/Kaldrma)
NE PROPUSTITE
