Malaksala iz kreveta poručuje da više nema snage za lečenje nakon smrti ćerke, koja je mučki ubijena 2. aprila u naselju Crvenka u Borči.
"Čekam samo taj dan kada će da uhvate zver koja je ubila moju Jelenu. Zanima me ko je taj krvnik koji ju je ubio? Samo da doživim taj dan", kaže iznemogla Jelenina majka, koja 109 dana čeka istinu.
Zorica vodi borbu za golu egzistenciju, jer nema penziju, niti bilo kakva druga primanja.
"Išla sam danas da se prijavim u biro za nezaposlene, a moram da vidim da li ću moći da dobijem invalidsku penziju. Porodičnu penziju od pokojnog supruga Dušana, koji je radio 24 godine u PKB-u, nisam dosad dobila, a i ne znam da li mogu i kakva su mi prava. Dosad sam primala neku nadoknadu za bolovanje", priča Zorica, koja nerado govori o tome kako krpi kraj sa krajem.
Međutim, njena starija sestra Gordana Josiljević iz Novog Pazara kaže da je njenoj sestri neophodna finansijska pomoć jer nema nikakva primanja, a pošto boluje od karcinoma, ne može da radi.
"Trebaju joj pare za lečenje, hranu... Dosad se o svemu tome brinula Jelena. Sada naizmenično o njoj brinemo naša mlađa sestra iz Kruševca i ja. Drugi nema ko", kaže Gordana.
Na pitanje zašto Zoričin zet Zoran Marjanović ne pomaže tašti, Gordana kratko odgovara: "Molim vas, njega ne mešajte u ovo."
U svom skromnom domu u Beogradu Zorica živi sa unukom Janom, koja je kod nje prešla nakon što joj je majka ubijena. Pre ćerkinog ubistva, tri meseca je provela na zračenju na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu.
"Moja sestra nema snage više da priča. Nema snage ni da skuplja papire koji su joj potrebni da traži invalidsku penziju ili neko drugo primanje. Jedina uteha joj je unuka Jana i zbog nje živi", kaže Zoričina sestra Gordana Josiljević.
(Alo/D. Ćuruvija)
