Drugooptužena, njegova žena, Gorin Aleksis Sandrin Branšu navela je da hoće da iznosi svoju odbranu u glavnom pretresu, kao i njena ćerka Emerin Ulije Kristel.
Gorin Branšu je navela da ništa nije znala o otmici deteta, da joj Sebastijan nije ništa rekao, kao i da im celo putovanje u Rumuniju i Srbiju nije bilo čudno, jer, kako je rekla, iznenadni putevi nisu bili ništa novo, tako su jednom prilikom otišli u Monako da gledaju trke Formule jedan.
Gorin, koja je plakala i jecala sve vreme i više puta bila opomenuta od predsednika krivičnog veća Dragana Ivoševića da se smiri, rekla je sudu da je Sebastijan, bio jako nervozan, da se ponašao agresivno, drao se i vikao sav put, stalno je bio besan kako "ispred njega voze sporo, put loš, ima dosta rupa"..., kao i da su ga se njena ćerka i ona plašile.
Prema njenim rečima, u Rumuniji su bili tri dana, šetali se, sve je bilo, kako je navela, normalno, ali i da je Sebastijan sve vreme bio "jako nervozan i stalno je bio nemoguć".
"Kada je rekao - dosta mi je, idemo natrag u Francusku, uneli smo najkraći put za povratak u GPS i rekao je da ćemo proći kroz Srbiju. Bio je nervozan. Zaustavili smo se u malom mestu u Srbiji, jeli smo u Mekdonaldsu, vikao je na nas da požurimo, tresla sam se", kazala je Gorin Branšu. Dodala je da je Sebastijan tada rekao njoj da vozi, da nije znala zašto, ali ga je poslušala, jer ga se, kako je više puta ponovila, plašila i da nije želela da vozi.
Prema njenim rečima, kada se vratio držeći dete, rekao joj je urlajući da vozi. Ona nije htela i zato je, kako je navela, "ta žena (majka deteta) stigla do kola i on ju je odgurnuo", a zatim je Sebastijan pritisnuo Gorin koleno da bi ubrzala, a auto je bio sa automatskim menjačem i samo su krenuli napred. Kada su odmakli, zaustavili su se, Sebastijan je izašao iz auta, skinuo joj i bacio odeću, obukao novu, namestio novu frizuru, stavio je u dečje sedište, promenio svoje pantalone i stavio naočari za vid i rekao joj da sedne na mesto suvozača.
Potom je promenio tablice na automobilu i seo da vozi i sve vreme je, po njenim navodima, bio vulgaran. Rekao joj je i da će je udariti pesnicom u lice, a da je ona bila traumatizovana "jer je on oteo dete".
"Kada mu je policajac dao znak da se zaustavi, on je krenuo prema prepreci koju su postavili i prešao je, stalno smo mu govorili da se zaustavi. Rekao je: "Ja sam taj koji odlučuje. Niko mi neće naređivati. Umuknite", svedočila je Gorin Branšu.
Navela je i da je potom Sebastijan stao u zaustavnoj traci, izašao je, uzeo dete i tada je videla crni audi koji se parkirao ispred njih, htela je tim ljudima da objasni šta se desilo, ali oni su urlali i uperili pištolj na njih.
"Policajci su krenuli za Sebastijanom, video ih da dolaze, vratio se kod auta i vratio dete u sedište za dete. Policija nije razumela francuski, odveli su nas u policijsku stanicu", rekla je Gorin. Podvukla je da ona i njena ćerka nisu kriminalci, članovi kriminalne grupe, da ne postoji nikakva aktivnost grupe, kao i da nijednog momenta tokom puta nije bilo govora o tome da se otme dete.
"Ja nisam znala šta mu je u glavi. Ni u jednom momentu nismo znali koje su Sebastijanove namere", rekla je Gorin. Kada je Sebastijanu Branšu Mišelu data mogućnost da postavlja pitanja svojoj supruzi, sa kojom je u braku od 2010, rekao je da misli da ona neće da preuzme odgovornost za svoja dela i da sve što je rekla nije tačno.
