BEOGRAD - Vozač „kantrimena“ koji je ubio Luku Jovanovića i njegovi saputnici koji su sve vreme ćutali, i čak se posle tragedije provodili po noćnim klubovima i splavovima, osobe su bez duše. Oni su bukvalno pod anestezijom duha i morala, kao da nemaju emocije, srce i dušu. Ovo je juče za Kurir rekla psiholog Aleksandra Janković komentarišući postupke osumnjičenih za tragediju na Brankovom mostu.A da je njihov brat?- Njihovo ćutanje rezultat je uverenja da treba da pomognu svom prijatelju šta god da je uradio, a s druge strane, uradili bi bilo šta samo da ne budu ugroženi. Ponašanje saučesnika u ovom konkretnom slučaju pokazuje da se s ovim mladim devojkama, koje su nastavile da se provode, desio ozbiljan poremećaj ličnost. Kad se ovako nešto desi, normalno je da čovek ima osećaj krivice i grižu savesti. Međutim, ovakvo ponašanje u kojem se one vraćaju da žive normalnim životom kao da se ništa nije dogodilo pokazuje da je reč o osobama koje su već prilično izmenjene. Kod takve vrste ljudi ne postoji ništa što bi moglo da poremeti njihov život - kaže Aleksandra Janković. S druge strane, kaže ona, Milićevljeve saučesnice kao da su se pomirile s tim da je Luka poginuo i da one ne mogu ništa da urade.- Normalno bi bilo da su nešto preduzele i da su se zapitale šta bi uradile da je Luka bio njihov brat. Ovakvim ponašanjem devojke ostavljaju utisak da su duboko narcističke i asocijalne osobe - kaže naša sagovornica.Ponašanje devojaka pogodilo je i Sanju Jovanović, Lukinu maćehu.- Iznenađena sam i razočarana postupcima tih devojaka koje su toliko dana mogle da ćute i da se prave lude. One iz zatvora treba da idu pravo u manastir jer one nemaju ni trunku morala - kaže Sanja.Nema opravdanjaOna dodaje da za njihovo ćutanje nema opravdanja.- Suze su mi pošle kad sam pročitala da su ove dve devojke oprale krv i nastavile da se zabavljaju, dok smo mi s građanima bili na mostu - priča u jednom dahu Sanja.(J. R.)
