Nadali smo se da su živi. Na aerodromu smo se okupili čim je Kontrola leta javila da je helikopter nestao sa radara. Bilo nas je dvadesetak. Stigli su i ministar odbrane Bratislav Gašić i general Predrag Bandić. Dogovor je bio da odmah krenemo u pretragu terena. Noć je bila kišovita i mračna sa niskim oblacima. Letelicu smo tražili pešice, pretražujući metar po metar raskvašenih njiva.
Dramatičnu noć između petka i subote, u kojoj se srušio helikopter Vojske Srbije Mi-17 u kome je stradalo sedam osoba, ovako opisuje jedan od ključnih učesnika potrage za srušenom letelicom. Najveći problem, kako kaže, bila je tamna noć, ali i činjenica da se pouzdano nije znalo mesto pada helikoptera, pišu Večernje novosti.
- Plan je bio da se pozovu timovi Specijalne brigade. To bi, međutim, akciju odložilo za nekoliko časova. Da ne bismo gubili vreme, spontano smo se podelili u timove i krenuli u češljanje terena. Zbog raskvašenog tla i dubokog blata kretanje vozilima nije dolazilo u obzir, pa smo njivama krenuli peške. Vidljivost je bila toliko slaba da su se jedva razaznavali obrisi objekata-kaže jedan od članova spasilačke ekipe.
Šta se tačno dogodilo na poslednjem letu helikoptera Mi-17 na spasilačkom zadatku pokazaće istraga koja je od srede u rukama Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Ministarstvo odbrane je potvrdilo da je Komisija za ispitivanje nesreće, koja je formirana po naređenju načelnika Generalštaba, završila svoj posao i predala svoj izveštaj. U saopštenju Ministarstva, međutim, nije objavljen nijedan zaključak komisije, a nije navedeno čak ni ime oficira koji je bio na njenom čelu i potpisao izveštaj.
Čovek koji je bio na mestu nesreće objašnjava da je lokacija na kojoj se letelica poslednji put ocrtala na radaru bila poznata, ali je problem pravila činjenica da je helikopter nestao sa ekrana oko minut i po posle poslednjeg javljanja pilota.
Konfuziju su pojačavale i poslednje reči pilota: "Ne mogu da sletim. Imam problem, moram u penjanje". One su tumačene sa nadom da se helikopter sa malom bebom izvukao i sleteo na neku drugu lokaciju. Otkriće olupine letelice, međutim, pokazalo je da su očekivanja bila uzaludna.
Tragedija u Surčinu do srede je rekonstruisana uz pomoć registratora leta (uređaja koji beleži sve manevre i promene pravca kretanja) i trake na kojoj je zabeležen razgovor pilota sa kontrolnim tornjem. Nedostatak goriva kao uzrok pada letelice vojni istražitelji definitivno su odbacili. U središtu njihovog rada bio je mogući otkaz na nekom od vitalnih delova helikoptera, ali i postupci posade letelice.
- Zadatak komisije bio je da utvrdi okolnosti udesa i eventualnu odgovornost vojne organizacije. Po zahtevu zamenika višeg javnog tužioca u Beogradu, Generalštab Vojske Srbije će mu predati izveštaj komisije. U njenom sastavu bila su šestorica pripadnika Vojske, eksperti u oblastima relevantnim za utvrđivanje okolnosti - od upotrebe snaga, preko održavanja vazduhoplova, do osposobljenosti posade - kaže se u saopštenju Ministarstva odbrane.
Kako je navedeno, vojni propisi predviđaju da kada istražni postupak vode državni istražni organi, u njihovoj nadležnosti je i pravo informisanja javnosti o okolnostima, uzrocima i odgovornosti za vanredan događaj.
Vojska ne snima interne razgovore članova posade
Helikopteri Vojske Srbije, kao i letelice drugih vojski, nemaju uređaj koji snima i čuva interne razgovore članova posade. Ova vrsta snimanja se u vojnoj avijaciji, za razliku od civilne, ne primenjuje. Praksa pokazuje da je ova vrsta uređaja, inače, najčešće ključ odgonetanja okolnosti vazduhoplovnih nesreća.
