SARAJEVO – Hrvatsku potresa kriza koja je proteklih sedmica rezultirala nizom incidenata, namećući pitanje kuda ide najmlađa, 28. članica Evropske unije.
Od ulaska zemlje u EU 1. jula ove godine, nižu se problemi. U jeku priče o famoznom slučaju ''Perković'' i pravima manjina, zemlju su počeli da potresaju incidenti. Razbijane su dvojezične ploče na institucijama u Vukovaru i širom Hrvatske, ispisivani su sramni šovisnistički napisi u Dubrovniku i Zadru, stizale su pretnje, upućene su i saborskom zastupniku Nedžadu Hodžiću, blokiran je put najvišim državnim funkcionerima na obelježavanju 22. godišnjice pada Vukovara, pa su predsednik i premijer, kao i prvi čovek Sabora Hrvatske Ivo Josipović, Zoran Milanović i Josip Leko praktično isterani iz Kolone sećanja u Vukovaru.
Na vrhuncu je na utakmici Hrvatska - Island u utorak, 19. novembra, fudbalski reprezentativac Josip Šimunić na stadionu Maksimir u Zagrebu skandirao ustaškim pozdravom ''za dom spremni'', izazivajući zgražanje Evrope i sveta.
Analitičari i pojedini funkcioneri u Hrvatskoj upozoravaju da ''ovo neće stati''.Prof. dr. Žarko Puhovski, politički analitičar i dugogodišnji profesor filozofije u Zagrebu objašnjava da se u Hrvatskoj, kao i u nekim drugim postjugoslovensim državama olako verovalo da su neke stvari naprosto nestale, jer je prošlo 18 godina od završetka rata.
''One su i dalje postojale samo nisu izlazile na videlo, a sada izlaze naprosto zato što su dobili jednu pobudu, dobili su podsticaj političke naravi. To je, paradoksalno, zapravo zajednički interes vlade i opozicije u Hrvatskoj. Opozicija, desnica želi na taj način da dokaže da je vlada protiv većine naroda, jer na čelu sa Tomislavom Karamarkom nije u stanju da javno suvislo deluje. Ovo odgovara vladi i vladajućoj stranci, jer ona ni po čemu nije levica osim po sukobu sa Katoličkom crkvom i nacionalističkim radikalima, pa kad se oni pojave, vladajućoj stranci je lakše da mobilše podršku. To i jednima i drugima odgovara'', objašnjava Puhovski prilike u svojoj zemlji i dodaje:
''Istovremeno, dešava se civilizacijska sramota koja pokazuje tip transgeneracijskog prenošenja, dakle sa generacije na generaciju, nekakvih legendi o tomu da je ''za dom spremni'' tradicionalni hrvatski izraz, što je naprosto laž. Vikalo se u 17. veku ''za dom'', ali je ''za dom spremni'' u punom smislu ustaški pozdrav.''Puhovski zamera i selektoru hrvatske reprezentacije Niki Kovaču jer je dao podršku Šimuniću i nije se pridružio osudi njegovog čina, što je, po Puhovskom, sramotno.
I Kovačeve ocene o susretu sa bh. reprezentacijom Puhovski je nazvao smislenom jedino u ''kontekstu velikohrvatskih koncepcija''.
Novinar Boris Dežulović napisao je kako nije važan Šimunić. Upitao je šta je sa 30.000 ljudi koji su salutirali zajedno sa njim? Povici poput onog ''za dom spremni'', nažalost, toliko su se udomaćili u Hrvatskoj da su postali uobičajeni i očekivani.
Šta, pitaju analitičari, očekivati u zemlji u kojoj je Marko Perković Thompson jedan od najpopularnijih pevača, gotovo idol i za kojeg se bukvalno bore najjače desne stranke u Hrvatskoj, pa i među bh. Hrvatima.Na svim njegovim koncertima u Hrvatskoj i delovima BiH sa hrvatskom većinom, kao i dijaspori, okuplja se na desetine hiljada gledalaca. Na primer, na stadionu Poljud u Splitu iste večeri kada je Hrvatska slavila ulazak u Evropsku uniju, na Perkovićevom koncertu se okupilo 40.000 gledalaca, a poznato je da je ustaška ikonografija na Thompsonovim koncertima uobičajena, kao i fašistički pozdravi.
Mladi tako nose ustaške kape, majice s oznakama ''U'', pozdravljaju fašističkim pozdravima, jer im je neko objasnio da se tako iskazuje "domoljublje".
Kada se to stavi u kontekst činjenice da Thompson često nastoji da deluje iz pozicije katoličkog misionara i Katoličku crkvu veže uz svoje nastupe, jasno je da je situacija delikatna. Svojevremeno je Islamska zajednica u BiH upozorila kako se broj napada na povratnike Bošnjake i džamije povećavao posle svakog koncerta Thompsona u Hercegovini.
Međutim, ugledni istoričar, profesor emeritus na fakultetu Jejl i redovni profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu dr. Ivo Banac, koji je mnogo puta nedvosmisleno osudio agresiju Hrvatske na BiH i Tuđmanovu politiku u toj zemlji, upozorava da je problem zapravo u tome što ''vlada koja ne može da osigura neki privredni napredak ide da izaziva protest, protivljenje koje nije morala doživeti''.
''To je zapravo sve što se u Hrvatskoj događa'', kazao je.Na konstataciju da su se desili i nekih ozbiljni incidenti poput onih u Hrvatskoj, Banac je uzvratio pitanjem šta bi se dogodilo kada bi se slične simbolične stvari dogodile u Srebrenici?
''Ja ne branim razbijanje ploča niti mislim da je ćirilica nelegitimno pismo u Hrvatskoj. Jednostavno mislim da je bilo vrlo nepromišljeno od strane vlade insistirati na nečemu što je moglo čekati neka bolja vremena. Ako smem zloupotrebiti jednu izjavu predsednika Vlade Zorana Milanovića koji je kazao: 'Ganjali lisicu i isterali King Konga'', ističe Banac.
Međutim, Puhovski, inače, osnivač Hrvatskog helsinškog odbora, ističe da se Hrvatska našla u veoma neugodnoj situaciji da zavisi hoće li neko nekoga u određenom trenutku ozbiljnije povrediti ili, ne daj Bože, ubiti.
''Tad bi zaista moglo doći do eksplozije. A s obzirom na ljude koji vode čitavu priču iz pozadine, koji su nedovoljno spretni za to, moguće da se to i dogodi. Ali, i s obzirom na to da je mobilsan jedan broj ljudi koji su naprosto prostaci. Postoje realne akcije po čitavoj Hrvatskoj, postoje akcije protiv manjina sa referendumom koji treba zabraniti simbole manjina ako ih nema 50 posto, ako nisu većina, dakle, i to su ozbiljne stvari. Ali one su politički ozbiljne, što se može na određen način rešiti. Međutim, one postaju socijalno ozbiljne ako dođe do nasilja što je u Hrvatskoj, nažalost, vrlo moguće'', ocijenio je.
Zastupnik u Hrvatskom saboru i predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac rekao je da se u Hrvatskoj dešava desna kampanja koja poprima ''nacionalističke i fašistoidne karakteristike''.
''Ona ima za cilj promenu ustavnih vrednosti Hrvatske s kojima je ušla u Uniju, ona ima za cilj promenu odnosa prema manjinama, a na tom temelj je ušla u EU. I ima za cilj obračun sa demokratskim pluralizmom i rezultatima izbora koji su omogućili formiranje leve liberalne vlade. Drugim rečima, na delu je proces urušavanja i kampanje koja ima za cilj urušavanje evropske Hrvatske, kao multietničke i kao otvorene za sve političke ideje i procese, rekao je Pupovac.
Poznati hrvatski novinar Drago Hedl ističe da se u Hrvatskoj u poslednjih nekoliko meseci dogodilo dosta ružnih stvari. Najružnija je, kaže, od svega bila je ona u Vukovaru.
''Kada je trebalo održati počast žrtvama Vukovara i kad je jedna neodgovorna grupa ljudi koja sebe naziva Stožerom za obranu hrvatskog Vukovara zaprečila prolaz hrvatskom državnom vrhu, da oni ne sudeluju u Koloni sećanja pijeteta žrtava Vukovara. Pokazalo se da se onde situacija radikalizuje sa obzirom na činjenicu da je i pre toga nedeljama i mesecima u Vukovaru bilo nemilih scena oko razbijanja dvojezičnih napisa, ćiriličnih i latiničnih, što je, naravno, shodno Ustavu i zakonu. S druge strane imali smo incident na fudbalskoj utakmici koji pokazuje da neki ljudi još uvek ne razumeju koliko štete takvim pozdravljanjem nanose Hrvatskoj. To daje jednu ružnu sliku o jednoj mladoj članici EU koja je tek zakoračila u veliku evropsku porodicu'', govori Hedl.
On je upozorio da je na sceni ''dosta naglo i radikalno iskazivanje ekstremnih desničarskih stavova u Hrvatskoj koji su verovatno produkt nesnalaženja vlade u toj zemlji''.
''Činjenica je da kriza u Hrvatskoj traje jako dugo i da joj još niko ne vidi kraj. Poznato je iz istorije da uvek vreme krize, vreme stagnacije i recesije izaziva stvari kakve se dešavaju sada ovde. Bojim se da bi ukoliko kriza potraje takvih incidenata nažalost moglo biti i više. Bojim se da bi ta jedna praksa, takvi incidenti kakvi su zaređali, poput referenduma o tome da se promeni Ustav kako bi se definisala pozicija braka kao zajednice isključivo muškarca i žene, mogla voditi do situacije koja nije dobra. To smanjuje toleranciju u društvu, pokušava da izgura demokratske procedure i standarde koji su dosad bili uspostavljeni'', istakao je Hedl.
Puhovac upozorava da će se negativna kampanja nastaviti.
''To što se dešavalo na stadionu, to što se desilo u Vukovaru pre toga, je zaista takvo da čovek teško može misliti da može biti gore. Ali to ne izgleda kao da će stati. Mislimo da će ta kampanja biti nastavljena'', naglasio je Pupovac.
Hedl dodaje kako se boji da bi takva radikalizacija mogla dovesti do ozbiljnijih poremećaja na političkoj sceni u Hrvatskoj.
''S druge strane, verujem da je Hrvatska dovoljno demokratski izgrađena da može odoleti takvim izazovima. Imali smo i ranije situacija sličnih sadašnjoj. Bilo je, naravno, toga puno više iza rata i ranih godina. Hrvati su uvek izabrali opciju koja je bliža civilizacijskim pozicijama evropske demokratije nego što je to nekakvim primitivnim rekao bih anarhističnim i režimima koji se ne mogu pohvaliti da poštuju demokratske standarde'', zaključio je Hedl.
