Adam Vajshaupt osnivač Reda iluminata ostavio je rukopis koji otkriva neke misteriozne ciljeve tog tajnog društva. Rukopis je otkriven u jednom berlinskom muzeju, a iz njega se mogu videti pravi ciljevi utemeljitelja iluminata.Osnivač iluminata u tom tekstu daje obrise tajnog društva koje je planirao da oformi.
Dokument je napisan otprilike godinu i po dana pre nego što je Red iluminata 1. maja 1776. i osnovan. Izraz iluminati se u pronađenom tekstu još ne pojavljuje. Zato se u njemu navode ciljevi kojima je Vajshauptovo tajno društvo trebalo i moralo da teži."On je učio svoje poklonike da se prava mudrost mora širiti tajno, kako bi ostala zaštićena od cenzure i proganjanja od strane Katoličke crkve i svetovne vlasti" objašnjava berlinski istori;ar koji je pronašo taj rukopis u dokumentima slobodnih zidara.Ideal koji treba da dostigne je što bolji razvoj svih telesnih i duhovnih sposobnosti i sila pisao je taj, tada 25 godišnji mladić. Što je maglovitiji cilj, to je konkretnija struktura kluba o kojem je Vajshaupt razmišljao. Njegova škola je trebalo da ima formu tajnih seminara, književnih krugova, pokrenutih u što više gradova. Članovi su imali obavezu da nabavljaju nove knjige i da ih potom razmenjuju.Radi sicanja uticaja Vajshaupt je zagovarao infiltraciju. Njegovi učenici imali su zadatak da, u tajnosti, utiču na druga udruženja. Za to su, međutim, bile potrebne jake ličnosti. Regruti su zato morali da potiču iz - elite."U školi ne smemo da trpimo nikoga ko ne vodi, ili nekakav javni ured, kancelariju, ili se nije bavio nečim što je od interesa za šire krugove", pisao je osnivač iluminata.
Poseban značaj Vajshaupt je poklanjao kontroli članova. Svaki od učenika (žene su bile isključene) morao je da vodi dnevnik i da krajem svakog meseca iz njega izvuče sažetak u vidu zaključka. Iz toga se procenjivalo koliko je napredovao na putu znanja i duhovnosti. To isto je trebalo učiniti i na kraju svake godine, kada su se postavljali i ciljevi za sledeću godinu.
Kada su iluminati primili u svoje redove pisca Adolfa Frajera fon Knigea, brzo su dobili na popularnosti, zahvaljujući njegovim vezama sa masonima. Počeli su da se šire po celoj Nemačkoj. Na vrhuncu bratstvo je brojalo oko 2.000 članova, među kojima su bili i Gete, Šiler, Herder.
Vremenom su mnogi članovi počeli da se bune. Što su više sticali mogućnost da se upoznaju sa načinom funkcionisanja tajnog udruženja, običaja, rituala i stepenica napredovanja, tim više su sticali utisak da se sve vrti u zatvorenom krugu.I da pravi cilj reda nije uzdizanje njegovih poklonika, već samo njegova puka egzistencija. A da tajne istine, još iz ranog perioda postojanja ljudskog roda, koje je udruženje navodno skrivalo, uopšte ne postoje.
(Dnevno.hr, Novosti)
