Šta su užička deca pila? Alge i cijanobakterije, sigurno. A čega je još bilo u vodi, za koju su im i država i njene institucija garantovali da je ispravna? Da li je bilo opasnih mikrocistina i neurocistina, koji ostavljaju posledice na jetri, mozgu, koži? Koji su kancerogeni. E, na to pitanje nema odgovora ni dve nedelje posle užičke bruke i sramote!Da li je onima koji lagodno žive na debelim državnim parama i platama, uljuljkani u hladovinu javnih firmi, bilo potrebno 12 dana od pojave ostrva algi u jezeru do zabrane upotrebe vode za piće? Da li je neko mogao za tih 12 dugih dana da stavi prst na čelo i zapita se šta će biti sa našom decom, sa nama, sa 60.000 ljudi?A alge se u Vrutcima nisu pojavile 14. decembra. Bilo ih je još letos. Vade se sad nadležni, vele - voda je bila ispravna... Ali, zvona za uzbunu trebalo je da zvone još tada. Da na nogama budu oni koji gazduju jezerom, branom, vodovodom, gradom. Da se još tada voda pošalje u laboratorije, koje mogu proveriti ima li u njoj otrova...Ali, lepše je i jeftinije spavati u državnoj hladovini. Plata stiže, ti radio - ne radio. Nepodnošljiva je lakoća te igre sa zdravljem naroda, tog lanca neodgovornosti i javašluka. Ali, to je slika srpskog društva, srpske odgovornosti danas. Iz Zavoda za javno zdravlje u Užicu, satima pre nego što je stigla zvanična zabrana upotrebe vode za piće, telefonom su zvali svoje rođake, prijatelje, strine i tetke i saopštavali im da voda nije za piće. A šta je sa decom nas koji u toj ustanovi nismo imali rođake?Užičani su za poslednjih godinu dana morali da nauče šta je klostridija dificile, šta je cijanobakterija, šta je mikrocistin, šta su fosfati u vodi, pre toga šta su svinjski i ptičji grip, razni virusi... Stigla su nova vremena, gospodo nadležni, nema spavanja, ili ćemo raditi, reagovati na vreme, biti odgovorni, ili neće nas biti. Nema drugog.
